Svečana ceremonija otvaranja u Shiva – Shakti templu (veliki šator kružnog oblika, kao za svadbe). Jastuci poređani u krug, jedan red, drugi red, treći red…nižu se redovi, nižu se ljudi, nižu, nižu, reka ljudi ulazi, ulazi… Iz ugla se čuju zvuci sitara (instrument iz Indije), lagano uvođenje, ulaženje u sebe, u disanje, inicijacija templa koji će nam biti dom narednih nedelju dana. Hajmo na noge, šetamo selom, pogledi se susreću sa pogledima ostalih stanovnika sela. Sa nekima je lagano uspostaviti “eye contact”, sa nekima baš i ne, ispred nekoga grunu emocije, oči se napune suzama, iz ko zna kog razloga, ispred nekoga se pogled samo obori… Prilično je veliko selo, 400 i resto duša hoda sa nadom da će nastupajuća nedelje doneti neke nove „life changing“ uvide, olakšanje, uzbuđenje, odlediti emocije, pokrenuti vatru, pokrenuti Eros, ili samo zabaviti.
Why are you here? What do you want to find? Potrebna su četiri začina za uspešno putovanje: Curiosity, Innocence, Excitement and Self-regulation.
Idemo u ples, ples za život, za vatreno krštenje Templa.
Kako izgleda jedan „običan“ dan na festivalu? Prvo, dugačak je kao godina. Toliko je nabijen dešavanjima, da je pojam protoka vremena i šta-se-kad-desilo potpuno zbunjujući. Dan počinje u 7 sati nekom aktivnošću, kao što je Ošo dinamička meditacija, Kundalini roots, Breath of Life, Lion’s Hearth meditation, Chakra meditation, Partner Yoga, itd. Ne bih sad u detalje svake jutarnje aktivnosti, izdvojila bih npr. Breath of life, gde ste prvih 10 min voz koji juri naokolo i hukće, zatim ste pas na četiri noge koji laje naokolo i ujeda se sa ostalim četvoronožnim bićima, zatim ste narednih 10 min mačka koja se mazi i uvija i prede i mjauče, isto na sve četiri, onda ste derište koje se gađa jastucima, onda ste smeh i na kraju ste suze… i mir, šavasana. U Lion’s Hearth meditation ste lav, kralj džungle sa svim njegovim vrlinama, ričete, branite se, napadate, onda ste razigrani lavić. I tako…
Dakle, u osam ujutru ste, posle jutarnje aktivnosti koja je obično usmerena na pokretanje Kundalini (Wikipedia: a form of divine feminine energy (or Shakti) believed to be located at the base of the spine), već priključeni na struju. Sledi doručak, OK, to je „normalna“ aktivnost. Zatim skup u Shiva Shakti Templu. Ples i okupljanje familije. Familija je grupa od četvoro ljudi koji su se prethodne večeri slučajno našli u jednom trenutku, na jednom mestu. To četvoro ljudi, iliti familija, će se svako jutro okupljati na istom mestu u templu, da podeli kako se ko oseća, šta koga žulja, koja je frustracija isplivala, koja se „amazing“ stvar desila prethodnog dana… Svakome po 4 minuta vremena. Jedan priča, ostali slušaju, parlamentarno, bez upadanja u reč. „What is alive in me this morning?“ 4 min su neverovatno duga…može dosta toga da se ispriča. Još su duža ako nema šta da se ispriča 😊 Ali sve je stvar treninga, iz dana u dan ta 4min postaju sve kraća…
Nakon toga sledi najava programa za taj dan, 4 paralelne radionice pre podne, ručak, 4 popodne, zatim zvučna meditacija, posle večere dance ili koncert ili party (smenjuju se iz večeri u veče) i Love temple za kraj dana, ko još može da se kreće. Bilo je tu još nekih raznih aktivnosti u međuvremenu, oko ručka, tipa oslikavanje tela glinom, Tandava ples, bleja pored bazena (za svačiji ukus po nešto)/
I daaa, beskrajno grljenje uz put. Dakle, „May I give you a hug? Of course, I would love to… mmmmm…take a deep breath, hhhaaaaaa…one, two, three breaths“… Svaki hug po tri minuta, dok se ne podigne nivo serotonina. Posle tri ovakva haga, malo ti se vrti u glavi, onako je sve malo umekšano, plutajuće, mekano i toplo, i realno nije potrebno ni puno hrane ni puno sna, samo ideš okolo i grliš se i super.
Elem, da se vratim na radionice. Proći ću nekoliko ilustrativnih primera, ako se uopšte da opisati rečima takva vrsta rada. Ali hajde da probam.
Kao što sam pomenula, ima 4 aktivnosti pre i 4 popodne, dakle treba se odlučiti za jednu od četiri, što ni malo nije lak zadatak jer su sve zanimljive. Metodom eliminacije se dođe nekako do konačnog izbora, ali ni to nije garancija da će se željena aktivnost pohađati, jer je broj posetilaca u pojedinim salama (White Tara, Nataraj, Tilopa) prilično ograničen. Dakle ljudi trčkaraju naokolo ne bi li uspeli da na se ubace na željenu aktivnost, da ne poljube vrata i da moraju da „mannage your dissapointment“, kao što smo posavetovani u uvodnoj reči.
Nižu se Open Heart Tantric Puja, Feminin/Masculin Day, Forgivness Ritual, Desire and Fear, Tantra for Singles, Tantric Dance, The Wave of Bliss, The Happy Sobriety… i još tri puta toliko, koje nisam pohađala.
Kako sam do sada bila na više ovakvih manifestacija, malo šta može da me šokira, ali mogu samo da zamislim nekoga ko je prvi put izložen ovakvom radu 😊 U jednom trenutku smo Shakti, ženska energija u telu žene, u drugom treba da zamislimo i osetimo kako je to kad imaš bolls i lingam (sanskritski naziv za muški polni organ), i sa njima ideš kroz život. Naša braća treba da zamisle i osete svoju yoni (sanskritski naziv za ženski polni organ) i takođe da osete kako je to biti penetriran. „Shape-shifting“ iz trenutka u trenutak. Onda se pola sata gledamo u oči, dok ne počneš da haluciniraš, onda stojimo i dišemo uz pokret karlicom i gledamo se u oči, dok ne padneš u nesvest. Onda dišemo naizmenično, jedan udiše, dok drugi izdiše, dok se ne napravi energetski krug gde opet postoji ozbiljna pretnja da se zvekene u nesvest, onda pokušavamo da osetimo svu patnju svih naših predaka, što muških što ženskih, dok te ne udavi težina… Onda te neko samo dodirne u predelu srca, naravno uz „eye gazing“, pri čemu dolazi do ozbiljnog raspadanja, ridanja, razmazivanja maskare, pa onda iz početka…
A onda proradi Eros pa se u narednom trenutku nađeš u najiskrenijem i najljubavijem kontaktu sa drugim ljudskim bićem (nije važno kog pola, jer smo svi braća i sestre rođeni u muškom ili ženskom telu), kao da je sudnji dan.. Ljubavni zanos traje dok traje workshop, posle toga, ćao, ćao, idemo na ručak..
I tako se nižu radionice, emotivni roller coaster, jednog trenutka dotakneš zvezde, narednog se valjaš po blatu. Vrlo korisno za svako ljudsko biće da iskusi čitav spektar emocija u sigurnom kontejneru kao što je Tantra festival – igralište za odrasle. Ovakva mesta i okupljanja rade po principu, koliko daš – toliko dobijaš. Koliko si spreman da učestvuješ i da bezrezervno daš sebe, toliko ćeš dobiti. Ni manje ni više. I treba imati bolls. U pravom i prenosnom smislu te reči.
Love temple za kraj dana je svojevrsna institucija. Uglavnom su pomešana osećanja naspram fenomena Love templa, ima više varijanti posetilaca. Ima ljudi koji vole da „pohađaju“ templ, uvek su prvi u njemu, i ne izlaze dok se ne zatvori. Ne idu na jutranje meditacije, ne stižu. Ima onih koji dođu jednom-dva puta, budu neko vreme, malo voajerišu, malo učesvuju, pa zapale na spavanje. Ima onih koji bi potajno želeli da dođu, ali avaj, dok se nakane, već je prepuno unutra, tako da će možda sutra doći. Ima onih koji se ni jednom ne usude ni da priđu blizu, jer zaboga nemaju sa kim da idu. I ima i onih koje templ ne zanima, bar se tako deklarišu. A šta je to zapravo u templu? Sodoma i Gomora? Pa ne baš, meni je više kao teatar, zanimljivo za biti, učestvovati po želji, siguran prostor za eksperiment svake vrste. Ako ste nešto želeli da probate, a niste imali prilike u realnom svetu, templ je idealno mesto za to. Templ je playground na kome se uče granice, uči se da kažeš da i ne, da odluku promeniš u delu sekunde, sa samo jednim „namaste“ zahvališ i odeš. Nema ljutnje, niko nikoga ne mora da ženi. Može da izgleda blago odvratno, a može i kao najdivnija umetnost. Zavisi od učesnika. I što je najvažnije, sve je na dobrovoljnoj bazi. Niko nikoga ni na šta ne može da primora. Lično mi je u Love templu najprimamljiviji cuddling, kao terapija, dovodi u stanje izmaglice, guste energije koja se može seći nožem.. Nadam se da sam bar malo uspela da demistifikujem instituciju Love templa 😊
Šta još? Da, odlični koncerti, Ecstatic dance, Arunji, Praful, gong meditacija, kostimirani glamurozni parti, live music, vegetarijanska vrhunska hrana, zanimljivi ljudi, bez alkohola, bez ikakvih stimulansa, bosi i goli. Odličan vajb.
Dobro-došli na Tantra festival!