The text below is not possible to translate – only people from the ex YU countries will understand it…it’s a long story…
Falca sam prvi put srela na novogodišnjem „Winter Dance by John Kelly“, Nova 2023., Istra, Svetvinčenat. Plesom uđosmo u Novo leto. Sledeći susret na Magma festivalu, avgust, Gornji Zvečan, Karlovac, Hrvatska, oboje smo u timu volontera. I tako mi dekorišemo šumu pored vigvama, u mrklom mraku, sa baterijskom lampom, oblikuju se larve od belog platna, ispunjene senom, divimo se oboje nestvarnoj sceni, poolako se stvara konekcija, kreacija i vizija. Prepoznali smo se. U mraku nas obavi magija stvaranja – nečega-ni-iz-čega.
Sledeća stanica, septembar, Ada Bojana, FKK, Crna Gora, priprema za Ada Divine Awakening festival. Na poziv gore pomenutog Falca dolazim da zajedno dekorišemo templove za festival. Nisam bila na Adi…ne pamtim, 5-6 godina… Draga gospođa Dragica na recepciji… „ooo kako se ništa ne menjate, divno izgledate… daaa…i Vi“, pršte komplimenti, dobijem sobu sa pogledom na more, ispuni mi se davnašnja želja. Živim u ulici „Ljepota poroka“. Isti gospodin Hamzo, sa kojim smo onoliko pregovarali da uđemo na Adu a da nas parking ne košta više od letovanja, i dalje naplaćuje parking! „Baš mi je drago što Vas vidim, ja u penziji, 75 godina, opet malo radim, koliko mogu… Super se držite Hamzo, kao mladić!!“ Mislim…a što i da ne, pa ni na Dorćolu se nisu mnogo promenili glumci, jeste malo scenografija, ima nekih novih statista ali Ćoske je i dalje u svom kiosku na uglu C.Dušana i Kn. Ljubice. Zdravo komšija, susede, susjede, whatever..
Za tri dana pristiže nekih 300 duša na festival. A mi imamo na raspolaganju skršeni inventar N.N. Ada, šišarke, bambuse, grane po plaži, bodljikavo rastinje, tkanine koje su otišle na pranje, sprejeve, silikon, konopac, crvenu farbu, zlatni sprej. Tu se manje-više završava spisak rekvizita. Plus neverovatan entuzijazam.
Da krenem od skršenog inventara…pa jaaoooo… kakvo blago!! Od žica za krevet, plastičnih belih kugli, zarđalih fenjera, konstrukcija za suncobrane na plaži, do bova od stiropora, čak i jedna disco kugla, samo par staklića da se zalepi. Riznica nepresušnog izvora inspiracija.
Nekako bih da izbegnem komentare na temu kako je sve to razvaljeno, da se ogradim zarad političke korektnosti, ali ne mogu da odolim. Dakle, tri-četiri „ čuvara blaga“ u skladištu, sa sve SFRJ zastavom, sede i cirkaju pivo. Malo nepoverljivi, malo mora „negošiješn“ oko iznošenja razvaljenih stvari iz riznice. „OK je da koristite, al da vratite. Naravno da ćemo da vratimo, koristimo za art decor i vraćamo…Al nemojte baš mnogo da se muvate po tom skladištu…vi biste sve to da pokupite ?? A, šta će vam to?… OK, možete da uzmete, al, bilo bi u redu jedna gajba piva, kažite tamo šefu…Svako ovde radi za neki interes…Tu vam je sve od prošle godine, uredno smo čuvali, u redu je jedna gajbica, za radnike…Naravno, donosimo ujutru ladno pivo.. A jel može traktor da preveze ove metalne konstrukcije?…Aaaa?….može, može, al do 12, posle ne radimo više… a može li ujutru?…Ajmeee…kako ujutru, trebamo sve to postaviti, vreme nam ističe…“
Dobro, idemo jedno po jedno. Hajde da se pozabavimo ovim blagom, da ga presprejimo u zlatno, da zasija, dobije novo ruho magijom troje ljudi, jednog talijana, istranina, jednog litvanca i jedne jugoslovenke. I zlatni sprej.
Farbam ja tako bove u crveno, ostvarila sve svoje snove. Em farbam, em to mogu da radim gola jer smo u FKK resort-u, em to sve radim za festival. Di ćeš više ?? Zapeva Oliver Dragojević, „vjeruuuuj u ljuuuubavvvv, jer ljuuubaaavvv je sveee…“ Opet me puca ex YU nostalgija… opali me kao ovo sunce u glavu čekić patriotizma. Samo još srp fali. E da, srp bi bio strava, da pokosimo malo travice za dekoraciju 😊) Ostariiiću, neću znati dal ću za tobom zaplakati…kao ti za mnom…. i tebe sam sit kaaafaaanooo…da bog da se zapalilalaa… hej Branka Braaaanakkaaaa…ko je kriv zbog našeg rastaaankaaaa…. bjele ruže, nežne ruuuže…zaustavite Dunaaaav, i skazaljke staaare… moj Galebeee..
Lipo mi je…lipo mi jeeeeee…
Dan drugi. Super sam se skompala sa gospođom iz Ada prodavnice sa brat-bratu 100-120 artikala. Ali sve ima. Pitam ja gospođu da možda, kojim slučajem nemaju gumene rukavice, kaže ona „pa juuuu…da ste mi ranije rekli, pa doneću vam od kuće, jao evo sad ču da stavim podsetnik, odmah, čim dođem da stavim u tašnu“. I bi tako. Stigle sutra rukavice. Od kuće.
Peremo, farbamo, njuškamo naokolo šta sve još može da se iskoristi, pri tome rizikujući da izginemo od pretećih greda koje štrče iz razvaljenog krova.
Šta napraviti od kandelabra i rashodovanih dozera za sirće i ulje ??? Nešto tipa lustera? E, a šta misliš da ovo ovako vežemo? Neee…ja bih pre to okrenula naglavačke, pa onda zavezala da visi! Mmmmm…dadada, možda si u pravu, a, misliš ovako? Šta kažeš? Kako ti se čini ovako?
Ponela sam iz BG-a metre i metre bele trake. I naivmo predložim da vezujem traku za kanap oko šatre, kao sad ću ja to…hahaha…vezujem i vezujem i vezujem i vezujem…i onda smislim da sečem čipkane trake od zavese, da malo dodam i sečem i sečem i sečem i vezujem i vezujem…letnji dan do podne. Rezultat, fabulozan, osim što sam morala svakog dana da „rasčešljavam“ trake zamršene vetrom.
Passion Tample, ove godine je šator spušten skoro do zemlje, uđeš unutra i dobre su šanse da kolabiraš, što od toplote, što od smrada kao u štali, od divnih krava koje se dostojanstveno šetaju naokolo, muču i ostavljaju gomilice za sobom. Ups, izazov, kako napraviti senzualno-zavodljivo-ušuškano gnezdo uz intenzivno prisustvo komaraca, efekta saune i zanosnog mirisa balege? Dooobroo, treba imati viziju. Crvene bove (koje doduše podsećaju na džinovske tampone), rashodovani trščani suncobrani, tepisi, trska, trščana trava, konopac, til, tkanina i dve žličice Vegete! Male tajne velikih majstora kuhinje! Diskretno osvetljenje iz ugala, malo mirisnih štapića, mmmhhmmm… to je TO. Transformacija Pepeljuge u 5 koraka.
I tako…templ po templ, bundeva u kočije, miševi u lakeje, puf, puf, puf..
Na peščanoj dini nastaje polako „El Falco Tim“ magija. Tri velika peščana crva se penju uz dinu ka disco kugli.
WE MADE IT!
