Travelogues

1. Iz vašeg iskustva, šta može i uglavnom jeste okidač da se osoba srami svoje seksualnosti, te da joj seks i dalje bude taboo tema, nešto što drži isključivo za sebe, za svoju intimu i privatnost?

Razlozi su mnogobrojni. Počev od kompleksa, nesigurnosti po pitanju svog tela, izgleda, preko vaspitanja, uticaja sredine, prvih seksualnih iskustava, do trauma. Pri tome, kad kažem trauma, ne mislim isključivo na zlostavljanje, trauma može da bude u prvom trenutku neopažena, a da nas obeleži za ceo život. Prvo seksualno iskustvo može da bude najlepše ali i veoma ružno iskustvo. Nakon nekih iskustava u koje smo potpuno dobrovoljno ušli, sa puno optimizma, mogu da ostanu ožiljci do kojih je zapravo jako teško doći. Nekad je potrebno mnogi godina rada na sebi da dođemo do određenih odgovora, šta je zapravo to što nas koči i što nam ne dozvoljava da živimo punim plućima.

Seks je generalno tabu tema, makar je sveprisutan, svuda je oko nas, sa naslovnica, sve pršti od seksualnosti, ali zapravo ništa od toga nije senzualno, bar meni nije. Ko je „pretplaćen“ na super seksi život? Super zgodni, mladi, slavni, bogati? A šta je sa ostalima, malo manje zgodnim, trbušastim, prosedim, oni kao da nemaju prava da budu seksi ljudska bića, da odišu svojom seksualnošću, da ne bi upadali u oči? Biće bolje prihvaćeni ako su aseksualni, da se bolje uklope u društvo sebi sličnih?

Dosta je srama iza seksualnosti, svaki pokret se odmerava. Kada pustimo životne sokove da nesmetano teku, kada pozovemo Eros u goste, to ne znači da ćemo postati promiskuitetni, nemoralni, da svaki senzualni zagrljaj ili ples vodi u krevet. Mislim da tu dolazi do velike zabune, zato se ljudi „zaključavaju“, stide kad osete nalet životne energije koja je pomešana sa očekivanjima a samim tim i razočarenjima. Prirodni energetski tok se polako guši, i onda ni sami više ne znamo da li nas neka osoba privlači, ili je to samo zato što je dostupna i u određenom kontekstu. Pristajemo na odnose na koje inače ne bismo, lečimo svoju nesigurnost i nedostatak spolja, a ne iznutra. Nakon razočarenja se ponovo povlačimo i tako u krug.

2. Tolika stigma okružuje seks i definitivno nas tera da zaboravimo činjenicu da osim osnovne funkcije reprodukcije, seks je takođe i aktivnost koja se praktikuje kako bismo se osećali dobro. Da li je prvi korak ka razbijanju taboo-a, to da se osećamo ugodno sami sa sobom, da bi opuštenije, bez neprijatnosti i srama pričali o seksu?

Seks zapravo ima četiri funkcije, reproduktivnu, rekreativnu, restorativnu i transformativnu. Prva dve uloge seksa su nam najbliže, i njima se najviše bavimo. Reproduktivni seks je, kao što svi znamo, seksualni odnos sa namerom da se rodi dete. Rekreativni seks je bilo kakva vrsta konsenzualne seksualne aktivnosti koja ima za svrhu osećaj prijatnosti, rasterećenja. Rekreativni seks zauzima veći deo naših seksualnih iskustava. Za većinu ljudi, reproduktivni i rekreativni seks su jedine vrste seksa koji će iskusiti u svom životu. Kada smo seksualno ispunjeni, možda neće postojati ikakav razlog da istražujemo dalje od ovih vrsta seksa.
Restorativna funkcija seksualne aktivnosti je da se seksualna energija može koristiti kao izvor za regenerisanje i podmlađivanje duha, tela i uma, samim tim poboljšava ukupno zdravlje i blagostanje.
Transformativni seks je seksualna aktivnost koja je usmerena na otvaranje bića za ekstatična stanja svesti, osećaj potpunog jedinstva sa drugom osobom i svetom oko nas, prevazilaženje dualnosti i transcedentalna iskustva.

Prvi i osnovni korak ka razbijanju tabua i osećaja neprijatnosti vezanim za seksualne interakcije jeste upravo da se osećamo ugodno sa sobom i svojim telom. Idealno bi bilo kada bi smo bili u bezuslovnoj ljubavi sa sobom, u stanju zdravog unutrašnjeg „braka“ naše muške i ženske strane. To ne znači da nekritički obožavamo sebe i nalazimo opravdanja za svoje postupke, naprotiv. Da bi smo ostvarili kvalitetan odnos sa drugom osobom, potrebno je dobro se zagledati u sebe i „počistiti“ prethodna uverenja, zablude, očekivanja. Više puta nismo ni svesni šta zapravo želimo? Kakav odnos želimo? Vreme je da zaboravimo Walt Disney-a, on je možda čovek koji nam je najviše zbrke i štete napravio u životu 😊

Radionice i treninzi kao što su ISTA, Awaken as Love i kod nas LTAS, u organizaciji Spirit Level centra, ukoliko smo spremni da zaronimo, mogu mnogo doprineti osećaju skidanja srama, slojeva nesigurnosti, tabua, naročito kad se nađete među sličnima sebi, kad počnu da padaju maske i kada vidite da niste sami sa svojim razmišljanjima i nesigurnostima. Skidanje slojeva je priča bez kraja, uvek ima još i još da se skine, i iskaču novi slojevi, ali se sa svakim skinutim osećate sve bolje i slobodnije i opuštenije i sve više prihvatate sebe. A kako sebe vidite, tako će vas i drugi videti. Kako vibrirate, takvu ćete vibraciju privući, zarazno je 😊

3. Stiče se utisak da mlađe generacije su mnogo opuštenije i da otvorenije pričaju o seksu, bilo na mrežama il i u društvu, ali i da seksu prilaze kao nekoj sporednoj zabavi dosta površno i bez uživanja, bar ne onog istinskog, dubokog. Da li biste se složili sa ovim i koliko mislite da je seks isto postao žrtva jednog brzog, instant života?

Da svakako. Prvo su ranije generacije bile potpuno zatvorene, bilo je „sramota“ pominjati s od reči „seks“, a onda se nekako sve preko noći preokrenulo i preplavilo nas na svakom koraku savetima za najluđi orgazam, kako imati savršeni seksualni život, koju pozu zauzeti, kako se našminkati za postizanje vrhunca, koliko je idealno kilograma imati, koje umetke staviti, da li muškarci i dalje vole plavuše, itd… Nivo površnosti i instant seksa je dostigao vrhunac mislim i sa platformama za „idealni spoj“.. Sve mi to liči na „Black mirror“ 😊 Pri tome, svaki dodir ima konotaciju, svaki zagrljaj vodi u krevet. A da li je to baš tako? Možda smo opušteniji i otvoreniji, ali je sve više usamljenih, bez alkohola i/ili rekreativnih droga se ne kreće u akciju, sve se ubrzalo do krajnjih granica. Ovo nije priča da je u neko drugo vreme bilo bolje, prosto opservacija. Ni u to „prećutno“ vreme nije bilo bolje.

Otvorena komunikacije i izražavanje želja, kao i granica, su po meni recept za uspeh i ostvarivanje istinskog i dubokog odnosa. Kada znamo koliko nam je igralište, kakvog je kvaliteta teren, možemo opušteno da se igramo. Ništa se ne podrazumeva, sve mora da se izgovori. SVE.
Mislim i da je jako puno „glumatanja“ oko nas, da se ljudi plaše da će biti odbačeni ako su to što su, prirodni, nenašminkani, ako reči i dela izlaze bez cenzure i poze. Možda se ovo više odnosi na ženski pol, nisam sigurna, ali vidim da je na ulici jaaako mali broj devojaka koje „skoče“ do prodavnice nenašminkane i ful doterane…

4. Vi i vaša prijateljica držite već neko vreme vrlo zanimljivu radionicu Let’s Talk About S*x. Koji je koncept tročasovne radionice i kome je ona namenjena prevashodno? Kada sumirate prethodne radionice, koji problem biste rekli da se izdvaja kod učesnika, šta im je najveća blokada kada je u pitanju seksualnost?

Radionica „Let’s Talk About S*x“ se rodila kao ideja za moj „soul-project“ podržan i mentorisan od strane ISTA WET fonda (World Empoverment Trust), u cilju pohađanja ISTA Level 2. U Turskoj sam na ISTA Level 1 upoznala Kristinu Marković (freelance production manager). Sećam se trenutka kada smo posle par minuta poznanstva zapoćele priču o udruživanju, o tome da organizujemo radionicu „Let’s Talk About S*x“ u Beogradu i koliko je to neophodno našim sugrađanima svih generacija… Posle nekoliko meseci, u septembru 2022. smo organizovale pilot radionicu, zahvaljujući povratnim reakcijama i sugestijama modifikovale program i evo sada je već 5. radionica najavljena za 26.mart, pri čemu se traži mesto više!
Radionica je namenjena širokom rasponu godišta, svima koji na jedan opušten i zdrav način žele da rade na svojoj seksualnosti. Imali smo do sada učesnike od 25. do 65. godina. Počinjemo sa zagrljajem i dodirom, disanjem, svesnom prisutnošću – abecedom međusobnih odnosa. Bavimo se osnovnim i naizgled tako jednostavnim stvarima, za koje se podrazumeva da ih znamo, i uzimaju se zdravo za gotovo a zapravo su suština odnosa. Učimo i pričamo o granicama, željama, zatim o vrlo jednostavnoj formuli razgovora koju SVAKO treba da obavi pre upuštanja u bilo kakav seksualni kontakt sa drugim ljudskim bićem. Ili da osveži dugogodišnju vezu.

Nastojimo da imamo isti broj polaznika muškog i ženskog pola (bez obzira na seksualno opredeljenje). Za sada su žene angažovanije, sva „ženska“ mesta se popune vrlo brzo, muški svet je malo sporohodniji, ali je ipak sve više i više pripadnika jačeg pola koji želi da radi na svojoj seksualnosti.
U pripremi je drugi nivo radionice za jesen, gde će biti uljučeni alati za emotivno rasterećenje, malo više o Tantri, masaži 5 elemenata, orgazmičkom disanju…i nećemo više da otkrivamo 😊

Iz dosadašnjih radionica preovladava utisak da su ljudi pomalo razočarani svojim dosadašnjim seksualnim životom. Kao da nešto nedostaje. Kao da je sve površno, nedostaje dubina a ujedno i lakoća odnosa i komunikacije. Ili je sve jako površno i svodi se na brzinski, jednokratni seks, koji više nije tako privlačan ni uzbudljiv kao ranije, ili se stvari zakomplikuju do krajnjih granica dugotrajnim, iscrpljujućim i nezadovoljavajućim vezama. Ili je u pitanju traženje „idealnog“ partnera koji će zadovoljiti sve naše potrebe. Takođe je prisutan osećaj „trgovine“ u međuljudskim odnosima, tipa, ja ti dajem ali tražim nešto za uzvrat.
Evo jednog utiska: „Ne mora ljubav da bude nešto komplikovano i kompleksno, može da bude prosto prisutno i udobno iskustvo. Ne mora ni preterano duboko da bude. Samo nek je tu! Radionica me je tome podsetila…“

Koliko ste spremni da zaboravite sve što ste do sada naučili ili mislite da znate o seksu, priznate sebi da nemate pojma, i krenete od nule?
Koliko ste spremni da budete iskreni prema sebi I drugima?
Koliko ste spremni da bezrezervno uložite sebe u seksualni kontakt?
Koliko ste spremni da se kao dete radujete otkrivanju sopstvene seksualnosti bez stida?