stories

Stories from trainings and festivals.

ELLE: “Let’s Talk About Sex” – interview with Marija (integral version)

1. Iz vašeg iskustva, šta može i uglavnom jeste okidač da se osoba srami svoje seksualnosti, te da joj seks i dalje bude taboo tema, nešto što drži isključivo za sebe, za svoju intimu i privatnost?

Razlozi su mnogobrojni. Počev od kompleksa, nesigurnosti po pitanju svog tela, izgleda, preko vaspitanja, uticaja sredine, prvih seksualnih iskustava, do trauma. Pri tome, kad kažem trauma, ne mislim isključivo na zlostavljanje, trauma može da bude u prvom trenutku neopažena, a da nas obeleži za ceo život. Prvo seksualno iskustvo može da bude najlepše ali i veoma ružno iskustvo. Nakon nekih iskustava u koje smo potpuno dobrovoljno ušli, sa puno optimizma, mogu da ostanu ožiljci do kojih je zapravo jako teško doći. Nekad je potrebno mnogi godina rada na sebi da dođemo do određenih odgovora, šta je zapravo to što nas koči i što nam ne dozvoljava da živimo punim plućima.

Seks je generalno tabu tema, makar je sveprisutan, svuda je oko nas, sa naslovnica, sve pršti od seksualnosti, ali zapravo ništa od toga nije senzualno, bar meni nije. Ko je „pretplaćen“ na super seksi život? Super zgodni, mladi, slavni, bogati? A šta je sa ostalima, malo manje zgodnim, trbušastim, prosedim, oni kao da nemaju prava da budu seksi ljudska bića, da odišu svojom seksualnošću, da ne bi upadali u oči? Biće bolje prihvaćeni ako su aseksualni, da se bolje uklope u društvo sebi sličnih?

Dosta je srama iza seksualnosti, svaki pokret se odmerava. Kada pustimo životne sokove da nesmetano teku, kada pozovemo Eros u goste, to ne znači da ćemo postati promiskuitetni, nemoralni, da svaki senzualni zagrljaj ili ples vodi u krevet. Mislim da tu dolazi do velike zabune, zato se ljudi „zaključavaju“, stide kad osete nalet životne energije koja je pomešana sa očekivanjima a samim tim i razočarenjima. Prirodni energetski tok se polako guši, i onda ni sami više ne znamo da li nas neka osoba privlači, ili je to samo zato što je dostupna i u određenom kontekstu. Pristajemo na odnose na koje inače ne bismo, lečimo svoju nesigurnost i nedostatak spolja, a ne iznutra. Nakon razočarenja se ponovo povlačimo i tako u krug.

2. Tolika stigma okružuje seks i definitivno nas tera da zaboravimo činjenicu da osim osnovne funkcije reprodukcije, seks je takođe i aktivnost koja se praktikuje kako bismo se osećali dobro. Da li je prvi korak ka razbijanju taboo-a, to da se osećamo ugodno sami sa sobom, da bi opuštenije, bez neprijatnosti i srama pričali o seksu?

Seks zapravo ima četiri funkcije, reproduktivnu, rekreativnu, restorativnu i transformativnu. Prva dve uloge seksa su nam najbliže, i njima se najviše bavimo. Reproduktivni seks je, kao što svi znamo, seksualni odnos sa namerom da se rodi dete. Rekreativni seks je bilo kakva vrsta konsenzualne seksualne aktivnosti koja ima za svrhu osećaj prijatnosti, rasterećenja. Rekreativni seks zauzima veći deo naših seksualnih iskustava. Za većinu ljudi, reproduktivni i rekreativni seks su jedine vrste seksa koji će iskusiti u svom životu. Kada smo seksualno ispunjeni, možda neće postojati ikakav razlog da istražujemo dalje od ovih vrsta seksa.
Restorativna funkcija seksualne aktivnosti je da se seksualna energija može koristiti kao izvor za regenerisanje i podmlađivanje duha, tela i uma, samim tim poboljšava ukupno zdravlje i blagostanje.
Transformativni seks je seksualna aktivnost koja je usmerena na otvaranje bića za ekstatična stanja svesti, osećaj potpunog jedinstva sa drugom osobom i svetom oko nas, prevazilaženje dualnosti i transcedentalna iskustva.

Prvi i osnovni korak ka razbijanju tabua i osećaja neprijatnosti vezanim za seksualne interakcije jeste upravo da se osećamo ugodno sa sobom i svojim telom. Idealno bi bilo kada bi smo bili u bezuslovnoj ljubavi sa sobom, u stanju zdravog unutrašnjeg „braka“ naše muške i ženske strane. To ne znači da nekritički obožavamo sebe i nalazimo opravdanja za svoje postupke, naprotiv. Da bi smo ostvarili kvalitetan odnos sa drugom osobom, potrebno je dobro se zagledati u sebe i „počistiti“ prethodna uverenja, zablude, očekivanja. Više puta nismo ni svesni šta zapravo želimo? Kakav odnos želimo? Vreme je da zaboravimo Walt Disney-a, on je možda čovek koji nam je najviše zbrke i štete napravio u životu 😊

Radionice i treninzi kao što su ISTA, Awaken as Love i kod nas LTAS, u organizaciji Spirit Level centra, ukoliko smo spremni da zaronimo, mogu mnogo doprineti osećaju skidanja srama, slojeva nesigurnosti, tabua, naročito kad se nađete među sličnima sebi, kad počnu da padaju maske i kada vidite da niste sami sa svojim razmišljanjima i nesigurnostima. Skidanje slojeva je priča bez kraja, uvek ima još i još da se skine, i iskaču novi slojevi, ali se sa svakim skinutim osećate sve bolje i slobodnije i opuštenije i sve više prihvatate sebe. A kako sebe vidite, tako će vas i drugi videti. Kako vibrirate, takvu ćete vibraciju privući, zarazno je 😊

3. Stiče se utisak da mlađe generacije su mnogo opuštenije i da otvorenije pričaju o seksu, bilo na mrežama il i u društvu, ali i da seksu prilaze kao nekoj sporednoj zabavi dosta površno i bez uživanja, bar ne onog istinskog, dubokog. Da li biste se složili sa ovim i koliko mislite da je seks isto postao žrtva jednog brzog, instant života?

Da svakako. Prvo su ranije generacije bile potpuno zatvorene, bilo je „sramota“ pominjati s od reči „seks“, a onda se nekako sve preko noći preokrenulo i preplavilo nas na svakom koraku savetima za najluđi orgazam, kako imati savršeni seksualni život, koju pozu zauzeti, kako se našminkati za postizanje vrhunca, koliko je idealno kilograma imati, koje umetke staviti, da li muškarci i dalje vole plavuše, itd… Nivo površnosti i instant seksa je dostigao vrhunac mislim i sa platformama za „idealni spoj“.. Sve mi to liči na „Black mirror“ 😊 Pri tome, svaki dodir ima konotaciju, svaki zagrljaj vodi u krevet. A da li je to baš tako? Možda smo opušteniji i otvoreniji, ali je sve više usamljenih, bez alkohola i/ili rekreativnih droga se ne kreće u akciju, sve se ubrzalo do krajnjih granica. Ovo nije priča da je u neko drugo vreme bilo bolje, prosto opservacija. Ni u to „prećutno“ vreme nije bilo bolje.

Otvorena komunikacije i izražavanje želja, kao i granica, su po meni recept za uspeh i ostvarivanje istinskog i dubokog odnosa. Kada znamo koliko nam je igralište, kakvog je kvaliteta teren, možemo opušteno da se igramo. Ništa se ne podrazumeva, sve mora da se izgovori. SVE.
Mislim i da je jako puno „glumatanja“ oko nas, da se ljudi plaše da će biti odbačeni ako su to što su, prirodni, nenašminkani, ako reči i dela izlaze bez cenzure i poze. Možda se ovo više odnosi na ženski pol, nisam sigurna, ali vidim da je na ulici jaaako mali broj devojaka koje „skoče“ do prodavnice nenašminkane i ful doterane…

4. Vi i vaša prijateljica držite već neko vreme vrlo zanimljivu radionicu Let’s Talk About S*x. Koji je koncept tročasovne radionice i kome je ona namenjena prevashodno? Kada sumirate prethodne radionice, koji problem biste rekli da se izdvaja kod učesnika, šta im je najveća blokada kada je u pitanju seksualnost?

Radionica „Let’s Talk About S*x“ se rodila kao ideja za moj „soul-project“ podržan i mentorisan od strane ISTA WET fonda (World Empoverment Trust), u cilju pohađanja ISTA Level 2. U Turskoj sam na ISTA Level 1 upoznala Kristinu Marković (freelance production manager). Sećam se trenutka kada smo posle par minuta poznanstva zapoćele priču o udruživanju, o tome da organizujemo radionicu „Let’s Talk About S*x“ u Beogradu i koliko je to neophodno našim sugrađanima svih generacija… Posle nekoliko meseci, u septembru 2022. smo organizovale pilot radionicu, zahvaljujući povratnim reakcijama i sugestijama modifikovale program i evo sada je već 5. radionica najavljena za 26.mart, pri čemu se traži mesto više!
Radionica je namenjena širokom rasponu godišta, svima koji na jedan opušten i zdrav način žele da rade na svojoj seksualnosti. Imali smo do sada učesnike od 25. do 65. godina. Počinjemo sa zagrljajem i dodirom, disanjem, svesnom prisutnošću – abecedom međusobnih odnosa. Bavimo se osnovnim i naizgled tako jednostavnim stvarima, za koje se podrazumeva da ih znamo, i uzimaju se zdravo za gotovo a zapravo su suština odnosa. Učimo i pričamo o granicama, željama, zatim o vrlo jednostavnoj formuli razgovora koju SVAKO treba da obavi pre upuštanja u bilo kakav seksualni kontakt sa drugim ljudskim bićem. Ili da osveži dugogodišnju vezu.

Nastojimo da imamo isti broj polaznika muškog i ženskog pola (bez obzira na seksualno opredeljenje). Za sada su žene angažovanije, sva „ženska“ mesta se popune vrlo brzo, muški svet je malo sporohodniji, ali je ipak sve više i više pripadnika jačeg pola koji želi da radi na svojoj seksualnosti.
U pripremi je drugi nivo radionice za jesen, gde će biti uljučeni alati za emotivno rasterećenje, malo više o Tantri, masaži 5 elemenata, orgazmičkom disanju…i nećemo više da otkrivamo 😊

Iz dosadašnjih radionica preovladava utisak da su ljudi pomalo razočarani svojim dosadašnjim seksualnim životom. Kao da nešto nedostaje. Kao da je sve površno, nedostaje dubina a ujedno i lakoća odnosa i komunikacije. Ili je sve jako površno i svodi se na brzinski, jednokratni seks, koji više nije tako privlačan ni uzbudljiv kao ranije, ili se stvari zakomplikuju do krajnjih granica dugotrajnim, iscrpljujućim i nezadovoljavajućim vezama. Ili je u pitanju traženje „idealnog“ partnera koji će zadovoljiti sve naše potrebe. Takođe je prisutan osećaj „trgovine“ u međuljudskim odnosima, tipa, ja ti dajem ali tražim nešto za uzvrat.
Evo jednog utiska: „Ne mora ljubav da bude nešto komplikovano i kompleksno, može da bude prosto prisutno i udobno iskustvo. Ne mora ni preterano duboko da bude. Samo nek je tu! Radionica me je tome podsetila…“

Koliko ste spremni da zaboravite sve što ste do sada naučili ili mislite da znate o seksu, priznate sebi da nemate pojma, i krenete od nule?
Koliko ste spremni da budete iskreni prema sebi I drugima?
Koliko ste spremni da bezrezervno uložite sebe u seksualni kontakt?
Koliko ste spremni da se kao dete radujete otkrivanju sopstvene seksualnosti bez stida?

Partnerska Tantra masaža – vođenje ljubavi sa Univerzumom

balance, stories, tantra

Desilo se i to. Zatvoreni smo u svoja „gnezda“, osuđeni jedni na druge i sami na sebe. Dobar deo populacije je srećan što najzad nema jutarnjeg spremanja i odlaska na posao – onaj koji možda voli, a možda i ne baš. Oni su se svog gnezda uželeli i žude za boravkom u njemu.

Ipak, primetan je i veliki broj onih što su u klopci zajedničkog života… Kako god bilo i kojoj god grupi pripadali, vreme je da zastanemo i iz situacije izvučemo ono najbolje. Ako ništa, najzad imamo toliko vremena, a ako je, kao što kažu, vreme novac, bolje da odmah startujemo sa njegovim korisnim trošenjem.

Nego, šta ćemo sa svim tim vremenom?

U redu, ako i dalje ne znate, postaviću vam jedno pitanje. Kada ste poslednji put maženju (i zaista mislim samo na maženje) dovoljno vremena? Onoliko koliko zaista i zaslužuje? Dva, tri, pet sati ničega… Boravak u svetu dodira i milovanja – ruku, vrhova prstiju, lica, kože, pregiba, kose, udaha, mirisa, tišine, želje… Sve dok telo ne počne da treperi poput strune… Bez početka i bez kraja.

Zatvoreni smo i nema nam druge. U svojim smo divnim domovima i noć je pred nama. Kao i zora. Jutro. Podne. Predveče. Veče. I opet ispočetka. Najzad dovoljno vremena da probate Tantra masažu. Ovaj put bez izgovora.

Sve što vam je potrebno jesu topla kupka, par kapi esencijalnog ulja (ili parfema) i muzika kao glavni začin, mmmm… Ona greje, razmrdava kukove, vrat, jedno rame, a i ono drugo. Sve se vrti i uvija. Telo se rastapa, sve se otapa. Život počinje da struji.

Nakon kupke se brišemo se kao da je to najvažniji posao u životu. Lagano. Kap po kap – kao da je svaka od njih izvor života što treba upiti i proživeti iznova i iznova. Nema žurbe, nema cilja.. Sve je sad i ovde, a svaki dodir može biti kao večnost. I već uživate, a nismo još ni stigle do masaže.

U normalnim uslovima savet bi bio da kupite masažno ulje ili ga napravite od hladno-ceđenog ulja (susamovo, bademovo, ulje koščica grožđa, itd.) sa dodatkom esencijalnog ulja koje odgovara primarnoj doši, ali šta raditi ukoliko nemamo potrebne sastojke u izolaciji? Ovo nam može biti razlog za odustajanje, ali izabraćemo bilo koje dostupno ulje, zar ne? Jedino što je zaista bitno, jeste naša namera.

Masaža je jedan od najjednostavnijih načina za postizanje opuštenosti tela i duboke komunikacije između partnera. Takođe je odličan način finog „podešavanja“ na partnerovo telo i telesni sklop, a dodir je najstariji način komunikacije među ljudima. On nam, bolje od bilo čega otkriva neočekivani potencijal tela da primi i pruži zadovoljstvo. Povećanje intenziteta zadovoljstva vodi buđenju naših uspavanih čula i celog tela da iskusi intenzivan, totalni orgazam sa Univerzumom. U tome je upravo važnost buđenja senzualnosti – ne samo zbog zadovoljstva, već stoga što je senzualnost božanstveni dar koji nam može pomoći da ponovo nađemo iskru božanskog u sebi.

Tantra masaža se takođe može nazvati i senzualnom masažom. Ali šta je to senzualnost? U pravom smislu reči ona zapravo predstavlja osetljivost čula, a primenom tantra masaže mi otkrivamo dubinu sopstvenih čula.

Važno je ne mešati seksualno uzbuđenje sa senzualnošću. Senzualna masaža otvara vrata univerzuma čula – zato je važno shvatiti je na pravi način.

Tretirajte masažu kao ritual. Počnite sa primenom od bilo kog dela, sve vreme u sebi ponavljajući nameru vašeg dodira – čišćenje svih smetnji i blokada, ojačanje i ispunjavanje tela partnera pozitivnom energijom. Trudite se da harmonizujete vaše disanje sa disanjem partnera i koristite kontrolu daha da pojačate koncentraciju. Kanališite energiju tela koje masirate kroz svoje ruke, svesno crtajte energetski tok kroz telo vizuelišući kao da se ona emituje sa vrhova vaših prstiju.

Postanite svesni promena temperature kože na različitim delovima tela. Primetite kako te promene odgovaraju neravnoteži i napetostima i prepoznajte ih kao signale u vašem intuitivnom prepoznavanju parterovog tela. Vremenom se može razviti lični “jezik pokreta” i čitanje diskretnih znakova a povrh svega intuitivna prisnost. U intimnoj situaciji masaža ne zavisi od prethodno utvrđenih pravila i/ili tehnika. Sposobnost pružanja masaže se u velikoj meri radi po osećaju i spontano raste prilikom potpunog poverenja i prepuštanja.

Masaža može da varira od duboke muskulaturne masaže do jednostavnog polaganja dlanova na telo. Tajna efikasnosti masaže leži u nameri, koncentraciji i samopouzdanju osobe koja masira, udruženo sa poverenjem i predajom osobe koja se masira. Ruke masera, “iscelitelja” emituju jednu vrstu naelektrisanja, što pozitivno utiče na životnu energiju partnera. Kada smo dovoljno opušteni, osim ruku, možemo uključiti i druge delove tela (ili celo telo) u proces; laktovi, kolena, bedra, kukovi, grudi, brada, čelo i stopala mogu takođe biti deo masažu. Budite kreativni, iskreno usredsređeni i inventivni. Pokušajte da zamislite suptilne kanale energije i čakre, koncentrišite se na jasnoću daha i misli. Mantre pomažu da se uspostavi ritam, smiri um od misli koje ometaju i osnaži koncentracija. Ne zaboravite da dodir ima ogroman potencijal za izlečenje i vitalizaciju tela. Masaža je božanstven način za komunikaciju osećanja i odličan saveznik u uspostavljanju dublje veze između partnera – dragoceni način uzajamnog “služenja”.

Veoma važan princip pri masaži jednako posvećivanje pažnje simetričnim delovima tela, zarad uspostavljanja balansa. Drugim rečima, nipošto nemojte tretirati samo jednu stranu tela. Ukoliko masirate stopala, vodite računa da se podjednako posvetite i desnom i levom jer tačke na njima stimulišu različite organe i delove tela.

Još jedan suštinski aspekt pružanja masaže jeste da dodirivanjem i masiranjem vaše voljene osobe vodi vašem osećaju zadovoljstva. Ne pokušavajte da uzbudite svog partnera. Mnogo je bolje da otkrijete šta vas oboje dovodi u ekstazu. Tokom senzualne masaže budi se empatija, a prenos emocija i energije između partnera odvija se brzo, pa je logično da će snažno zadovoljstvo jednog osetiti i drugi partner, i to veoma intenzivno.

Savremenom čoveku i dalje je iznenađujuće kako taktilne senzacije primljene preko dlanova i kože deluju poput “katalizatora” za kompletno seksualno iskustvo. Da bi se osetila i ponovo otkrila sopstvena seksualnost, neophodno je usredsrediti se na sopstvena čula.

Pružanje masaže svakako je kreativna veština i oblik stvaralaštva, a umeće potpunog predavanja u nečije ruke i primanja tuđeg dodira umetnost je za sebe. Opustite se, puni poverenja i osvestite primanje dodira, stavljajući fokus na sopstvene senzacije. Opažajte čulima i smirite um. Dopustite telu da priča sopstvenim jezikom. Budite srećni što ste voljenoj osobi pružili mogućnost da slobodno iskaže i izrazi svoja osećanja kroz dodir. Uživajte u blaženstvu milovanja, istopite se u okeanu ekstaze i prenesite sve osećaje svom partneru.

Tantra masaža takođe uključuje masažu intimnih delova, yoni i lingama. Ovoj se umetnosti prilazi sa zahvalnošću, stavom punom predanosti i poštovanja. Po seksualnim učenjima Tantre, masaža intimnih delova tela je razvijena u jedan od najmoćnijih modaliteta sveobuhvatnog predavanja i isceljenja.

I na kraju… probajte da kružite probuđenu energiju, zadržite je, ne dajte da se rasprši. U Yab-Yum zagrljaju gde su naši pozitivni i negativni pol u kontaktu možemo uploviti u beskonačni energetski tok i voditi ljubav sa Univerzumom.

… Dva tela leže jedno pored drugog. U istom smo energetskom balonu, plešemo a nema pokreta, ja sam ti, ti si ja, plovimo zajedno, granice se tope.. nema penetracije, ne dodirujemo se.. Teraju nas da nema kontakta među ljudima, tako ćemo spasti čovečanstvo… OK, neka je tako, hajde da se volimo energetski? Oooo daaaaa… žešće nego ikada.. i to će nas ojačati, proširiti granice, odvažiti.. Ulazimo u doba transhumanizma hteli to ili ne, naše je kako ćemo to sve svariti i na koji način ćemo odgovoriti. Ne koristim „boriti se“ jer je borba sama po sebi nasilje… na nama je koliko ćemo se voleti, maziti, naći načina da budemo ljudi, da se volimo i tantrišemo, (bez) kontaktno… „We are the birds of fire, we fly over the sky…“

via GIPHY

Love language – SERBIA

balance, stories, tantra

In the following lines, I will try to describe how love, attraction and sexuality are expressed in Serbia. I started my little research with the definition of the word Love in our dictionary. I came across an interesting definition: “Love as an experience of heightened vitality and power, which fills the individual with joy; has no root in the biological, but in the psychological need of man to solve the problem of his existence.” “Solving the problem of existence” says a lot about how love and relationships are understood in Serbia.

The Serbian Orthodox Church says: “Of course, today, when we talk about love, we are actually talking about passion. Passion is a disease of love, in fact, it is a parasite of love, so people have mischaracterized love. Love is sacrifice, love is suffering, love is showing the quality of life to others, love is fruitful”. Another horrible definition that says that passion is a disease and a parasite of love, and that love is а sacrifice! So, I sacrifice for you, you sacrifice for your wife or kid, someone else is sacrifice for parents, whole nation is sacrifice and suffering for love!?!

And further: ” Husband and wife and their children make up the family. The family, almost as a rule, is not free from sin and sinfulness, so it often takes a long time until it is completely dominated by harmony and love. Each of its members must fight hard against self-love to learn to live in community with others”. Therefore, self-love is also considered as the greatest sin 🙁 And so, on and so forth…

Serbia is a country to which it is communism brought gender equality. At least on a paper. Although women became more and more emancipated and educated and equal in the workplace with men after World War II, a deeply established attitude that woman has a place in the kitchen and that man is the main ones in the household, is still very present.

Although the sexuality is everywhere around us, in the newspapers and television, as my mother says, „we only see naked tits and asses”, there are essentially so many taboos about sexuality. There is no sex education subject in the school. It all comes down to biology, and the explanation of gender characteristics and differences, and how babies were born. Everything that teenagers learn about gender relations is through an Internet and from porn movies. The standards of big tits and inflated lips are being pushed in all directions. Girls make monsters out of themselves to get married well. The term “sponsorship” is widespread. An army of well-dressed men and top-dressed girls, competing in selfies, are dominant on the street, in cafes, popular clubs. Only appearance is what matters. Everything is sexual and nothing is sexual.

As for earlier generations, they were at the other extreme. I remember my grandparents coming out of the room if someone was kissing on TV. For me, my mom and dad were totally asexual beings. Not the letter “s” from the word sex was ever mentioned. We never-ever talked about this “thing” at home. My mom has never given me any advice about sex and relationship with the opposite sex. Nor about love. As if that goes without saying. And I knew absolutely NOTHING. I left home for college at the age of 17 with the advice “watch what you do”! Was it a warning, or a threat, or advice? I don’t know, I only know that I have dedicated a good part of my life to research my sexuality, believing that there is something else besides the fear of not being pregnant. Btw, I discovered a self-pleasuring at my age of 26!!

Marriages and relationships around me? Lots of lies, scams, everyone is silent and pretends that everything is fine, great. I don’t know anyone who is honest enough to try to be polyamorous, to be honest with the partner. It is a taboo topic, but at the same time, it is not a taboo that everyone has sex behind each other’s backs and that the packaging is perfect. Although, when a man is the one who has a relationship “on the side”, that is OK, he is a real man and it is socially totally acceptable. If a woman is the one who has a relationship on the side, she is a whore.

Marriages are held for the sake of children, for the sake of economic security, for the sake of reputation in society, etc. Working on yourself in the field of sexuality is in very low percentage. Compering to the rest of the country, in Belgrade, there are still a number of people who deal with topics related to sexuality, but mostly women.

For men, it is an absolute defeat to admit that they suffer from ED, for example. He, Shiva, would rather give up his sex life than to seek for help. On the other hand, women agree that it is normal for sex to last 5-7 minutes, the man comes and turns to the other side to sleep. And that’s it! Furthermore, through my practice, I realize that men are learned to be quiet, to reach climax without any movement, any sign that it is something going on in the body… stone face, very sad. No breathing, no movement, no sound.

Domestic violence is quite common, which I believe is the cause of sexual frustration in many cases, but this is another huge topic.

There is a lot of promiscuity around, quantity comes first instead of quality. Not to mention the idea of spiritual upliftment throughout sex!? It is a kind of a fairytale! It all comes down to some primary, animal instinct, without any upgrade.

And so, on and so forth… I hope that I have at least partially managed to get closer to the picture of views on love vs. sexuality vs. relationships in Serbia nowadays.

Marija

ELLE, April 2023, LET’S TALK ABOUT SEX

balance, stories, tantra

Autor: Ana Dodig

Intervju: Marija Ranić, Spirit Level Centar

Iako smo kao drušvo evolurirali i odbacili neke stigme, i mnogo opuštenije pričamo o određenim temama koje su vekovima imale jedan te isti narativ, čini se da su sex i zadovoljstvo koje dolazi sa njim i dalje kod većine populacije jedini TABOO koji traje.

Sećam se kada se prvi put pojavila serija Sex and the city, da sam bila u srednjoj školi i da smo samo ja i još dve drugarice iz naše grupe (bili smo kao razred podeljeni, a u jednoj grupi nas je bilo 20ak) smele da gledamo seriju. Ostalima, roditelji nisu dozvoljavali jer serija očito nije bila podobna za taj tinejdžerski uzrast po njima. Danas kada se bližim četrdesetoj, ne verujem da je to uticalo da se žene u mom okruženju osećaju nelagodno unutar svoje seksualnosti, ali ako je američka serija o četiri drugarice koje su seksualno vrlo aktivne i povezane sa svojom seksualnošću veliko “ne” u dobi kad se kod mladih seksualnost već ispoljava i propituje, kako onda nešto ozbiljnije možemo da objasnimo deci? Jer, iako se čini da je seks sveprisutan, bilo da pršti sa naslovnica magazina, sa malih ekrana i reklama, seks je i dalje taboo. Ali zašto je to tako? Nada Marjanović, psiholog i sertifikovani psihoterapeut tvrdi kako u psihoterapiji postoji termin dejstvo “zabrane na seksualnost”, koja je posledica negativnih poruka koje dete dobija tokom odrastanja vezano za seksualnost, zaljubljivanje ali i istraživanje sebe. “Kada roditelji šalju poruke deci, bilo verbalne ili neverbalne da je seks velika sramota ili ignorišu bilo kakvo pitanje ili istraživanje te teme – to može direktno da utiče upravo na pojavu straha od seksualnosti i oslobađanja sebe. Ponekad preterana kontrola od strane roditelja ili zabrane na ovu temu, potiče i od straha roditelja od prerane trudnoće; iako se pokazalo da je ona zapravo posledica izbegavanja komunikacije na ovu temu sa detetom i neadekvatne edukacije deteta. Nažalost, među faktorima koji dovode do predrasuda, stida i tabua jeste i ideja da seksualnost ‘nije dobra po’ patrijarhalnost našeg društva, koja u velikoj meri i dalje jeste okvir našeg društva. I ovo zaista, zauzima jedno od ključnih mesta u formiranju iracionalnih uverenja po pitanju seksualnosti. To je zato što patrijarhalni sistemi imaju za cilj da postavljaju direktive i imperative za ‘dobre žene’ i, shodno tome formiraju i normalizuju neadekvatna i pogrešna očekivanja muškaraca. U skladu sa tim fantazira se da previše slobode u razgovoru na ovu temu može da oslobodi ponašanje do nivoa gubitka kontrole. Gubitak kontrole obično je zastrašujuć za autoritativne figure i sisteme. A jasno nam je koliko su pokušaji uspostavljanja kontrole i represije nad ženama aktivni i nemilosrdni, što se i dalje trudimo da suzbijamo.”

Kada pričamo o seksu i okidačima za sram da pokažemo i izrazimo svoju seksualnost, ne smemo da zaboravimo i na faktor iskustva. Dr Marija Ranić, Tantra terapeut, ispred Spirit Level Centra, koja već neko vreme sa Kristinom Marković drži tročasovne radionice Let’s Talk About S*x, sa ciljem da kroz razgovor nauči učesnike da pričaju o granicama, željama ali i generalno o jednostavnoj formuli dijaloga koju svako treba da obavi pre upuštanja u bilo kakav seksualni kontakt sa drugim bićem, smatra da su razlozi za sram mnogobrojni, ali da u velikoj meri iskustva i traume mogu da obeleže nečiji stav prema sopstvenoj seksualnosti. “Kada kažem trauma, ne mislim isključivo na zlostavljanje, trauma može da bude u prvom trenutku neopažena, a da nas obeleži za ceo život. Prvo seksualno iskustvo može da bude najlepše ali i veoma ružno iskustvo. Nakon nekih iskustava u koje smo potpuno dobrovoljno ušli, sa puno optimizma, mogu da ostanu ožiljci do kojih je zapravo jako teško doći. Nekad je potrebno mnogo godina rada na sebi da dođemo do određenih odgovora, šta je zapravo to što nas koči i što nam ne dozvoljava da živimo punim plućima.”

U svojoj knjizi Girls & Sex autorka i novinarka Peggy Orenstein je takođe istražila zašto je seksualno zadovoljstvo još uvek tabu, posebno gledajući na žensko zadovoljstvo. Naime, Peggy je otkrila kako mnoge mlade žene koje su seksualno aktivne, nemaju uopšte fokus – niti ga čak traže – na svoje zadovoljstvo. Da mlađe generacije seksu prilaze kao nekoj sporednoj zabavi dosta površno i bez uživanja, bar ne onog istinskog, dubokog i da je i seks postao žrtva jednog brzog, instant života slaže se i Marija Ranić. “Ranije generacije su bile potpuno zatvorene, bilo je ‘sramota’ pominjati s od reči ‘seks’, a onda se nekako sve preko noći preokrenulo i preplavilo nas na svakom koraku savetima za najluđi orgazam, kako imati savršeni seksualni život, koju pozu zauzeti, kako se našminkati za postizanje vrhunca, koliko je idealno kilograma imati, itd… Nivo površnosti i instant seksa je dostigao vrhunac mislim i sa platformama za ‘idealni spoj’.. Pri tome, svaki dodir ima konotaciju, svaki zagrljaj vodi u krevet. A da li je to baš tako? Možda smo danas naizgled opušteniji i otvoreniji, ali je sve više usamljenih, bez alkohola i/ili rekreativnih droga se ne kreće u akciju, sve se ubrzalo do krajnjih granica. Mislim i da je jako puno ‘glumatanja’ oko nas, da se ljudi plaše da će biti odbačeni ako su to što su, prirodni, nenašminkani, ako reči i dela izlaze bez cenzure i poze.”

Šta je rešenje? Moje sagovornice i ja smo saglasne da su edukacija, razgovori ali i svesnost onoga što osećamo, želimo a potom i spremnost i znanje da to iskomuniciramo, najbolji put do toga da se otvorimo po pitanju seksualnosti. Kako Marija ističe, prvi korak ka razbijanju tabua i osećaja neprijatnosti vezanim za seksualne interakcije jeste upravo to da se osećamo ugodno sa sobom i svojim telom. “Idealno bi bilo kada bismo bili u bezuslovnoj ljubavi sa sobom, u stanju zdravog unutrašnjeg ‘braka’ naše muške i ženske strane. To ne znači da nekritički obožavamo sebe i nalazimo opravdanja za svoje postupke, naprotiv. Da bismo ostvarili kvalitetan odnos sa drugom osobom, potrebno je dobro se zagledati u sebe i ‘počistiti’ prethodna uverenja, zablude, očekivanja. Više puta nismo ni svesni šta zapravo želimo? Kakav odnos želimo? Vreme je da zaboravimo Walt Disney-a, on je možda čovek koji nam je najviše zbrke i štete napravio u životu.”

Naravno, nekad je vrlo teško da pojedinac dopre do svoje seksualnosti sam, te je uloga društva po Nadi Marjanović vrlo bitna karika u tom osnovnom koraku ka prihvatanju svoje seksualnosti. “Pojedinac ipak treba da ima podršku društva u tom otkrivanju. Potrebni su mu sagovornici da bi seksualnost uopšte i postala tema.. Jedna osoba ne može sama pričati na ovu temu. Tako da je važno da se na edukaciji radi na nivou društva i sistema. I dece i roditelja i prosvetnih radnika i vaspitača.. Da se ova tema normalizuje na društvenom pa i na ličnom nivou. Naravno, ako osoba odbacuje ili se odriče seksualnosti i dalje, preporuka je da radi na sebi na psihoterapiji ili da o tome se razgovara sa profesionalcem.”

Možda nije na odmet za kraj da se podsetimo kako seks nema samo reproduktivnu funkciju, pa ni onu rekreativnu koja ima za svrhu osećaj prijatnosti, rasterećenja i koja zauzima veći deo naših seksualnih iskustava. Kao što je Marija istakla seksmože imati i restorativnu i transformativnu funkciju, u sklopu kojih se seksualna energija koristi kao izvor za regenerisanje i pomlađivanje duha, tela i uma; uspostavlja se potpuno jedinstvo sa drugom osobom i svetom oko nas, te samim tim poboljšava ukupno zdravlje i blagostanje. Ključ se možda baš krije u tome da osvestimo i shvatimo da seks ne mora da bude nešto komplikovano i kompleksno, već prosto prisutno i udobno iskustvo.

PRIČE IZ MEKSIČKE ŠUME

balance, stories

„Awaken as Love“ trening, dan peti (25.-6. dan putešestvija). Radnja se dešava nadomak Tuluma, država Jukatan, Meksiko. Tema današnjeg rada je „medicine walk“. Šta je zapravo „medicine walk“? To je svesno provedeno vreme u prirodi, može biti posvećeno specifičnom pitanju, ili šta god se otvori, u stanju dubokog mira i slušanja prirode koja postaje naše ogledalo. Nema hrane, samo vodica, sveščica i olovka. I put pod noge u rano jutro, pre svitanja se prelazi „treshold“, što ja nekako intuitivno kapiram šta je, ali ne umem da prevedem, zaista.

U Paledora eco resort-u nas je oko 30tak, vrlo brzo se raštrkasmo po okolnim putićima, svako sa svojom baterijskom lampom…samo bzz, bzz..kao svici nestadosmo po okolnoj šumi (u daljem tekstu – džungli, jer smo u Meksiku).

Kako su nas upozorili domaćini, ima zmija, iguana, tarantula, škorpiona i poneki jaguar, ali kažu da nisu odavno nikoga napali u kraju… uhh, sad mi je lakše! Sva sreće te zapisah telefon glavnog predavača James-a, ako mi se desi nešto od pomenutog, može WhatsApp, Telegram… ali se u neko doba setih da nemam net van našeg prelepog i sigurnog eco resort-aaaaaaaa…. OK, šta je tu je, ako mi je baš suđeno da me ujede pauk na „medicine walk“, mislim… suđeno je, ne mogu ja toliko da protivurečim prirodnim tokovima. Ili ću da se „probudim kao ljubav“, ili se neću probuditi. Malo nećkanja, da li da se vratim možda po čizme, kao zbog zmija? Ali šta ako riknem od toplotnog udara?? Dobro, odustadoh od čizama, i vraćanja.. i molim Boga da svane što pre… ali nikako da svane. Idem tako sa onom baterijskom lampičicom, bar da sam ponela normalnu lampu, i pitam se po ko zna koji put u životu u sličnim situacijama, WTF???

Dobro, idem glavnim putem, odvažih se čak da skrenem sa glavnog na sporedni, mrkli mrak još uvek… mislim, nije da je baš totalna nedođija, ima tu i tamo poneka kuća, prođu i poneka kola u daljini. Realno, nisam ni dovoljno opremljena ni hrabra da se sad baš zavlačim po šumarcima, ali aj bar nek svane. A da, zaboravih, poenta je da se ne priča, da ne komuniciramo rečima, da ostanemo sa sobom i prirodom, da na trenutak umuknemo i probamo da čujemo šta priroda ima da nam kaže. Zapravo mi ovo ćutanje baš prija, kad malo bolje razmislim, posle bujica reči poslednjih dana. Prija mi i to što nemam jutarnji „šering“ sa svojim jatom, za promenu. „Šeringujem“ svakog jutra, a nekad i dva puta dnevno, od kad sam stigla u Meksiko. Sa malim pauzama za hvatanje daha! „What’s alive in me this morning?“ „Alive“ je to da sam se uknj od povratka domu svom. Ovako, na pristojnom rastojanju od oko 9000 km, na toplom, egzotičnom mestu, sve se čini lagano, planovi samo pršte, dogovori, radionice, optimizam, svetla budućnost.. A onda, kako dani prolaze i kako se približava realizacija istog, počinje neka lagana zebnja da se ušunjava. Seme promene je posejano, tu sad nema pomoći, pušta korenčiće, ali su, bojim se, još slabašni za transport. Hoće li preživeti put? Zalivam, pevam, negujem biljčicu, čistim korov (lažem, nema još korova, ali lepo zvuči).. Znam da biljčica ima sav potencijal da izraste u činovsku prelepu biljku (mesožderku, hahahaha), nešto najbolje što mogu da poklonim i sebi i onima oko sebe. Ali, šta ako pridavim biljku sa previše vode, ili je spržim sa previše brige i pažnje?

Svanulo je u međuvremenu, na svu sreću, ne bih se iznenadila da je baš tog dana bilo totalno pomračenje Sunca u tom delu sveta! Prođe pored mene jedno meksikanče, „buenos dias“, ja malo mutavo klimnem glavom, ćutanje je ćutanje, izdržaću valjda nekih 6-7 sati… U međuvremenu naiđoh na jedan poveći kamen, malo da prisednem i pišem, pišem, ruka reči ne stiže. Sva sreća te ponesoh jastuk, hahaha, onaj da ne otpadne glava u prevozu ali je sasvim primenljiv i za ispod guzice.

OK, dobro je, za sada nije bilo jaguara, tarantula, škorpiona, zmija, realno bi mogla da naiđe neka iguana, one su kul.

Da se vratim na moju biljku. Jaaaoooo…pa moja biljka je ostala sama u resort-u, možda ipak da se vratim i da vidim kako je? I da zabodem bazen i batalim ovu medicinu, hahahaha.. Neću, šalim se.

Za šest dana se vraćam kući!?! Fck…mislila sam da je za sedam !?! Diši Spirit (tako me ovde zovu), diši, ajmo jedan duuubok udah u stomak i izdaaahh praćen aaaaa….idemo još jednom, hhhaaaaa, i još jednom…Uhh, dobro je, sad je lakše…

Ma ‘de lakše?

Dakle, implementacija svega, ili bar jedno dela naučenog je ključna tačka mog boravka u Meksiku. Kako preneti sva ova novo-stečena (i ponovljena) znanja i alatke u svakodnevni život? Na koji način sprovoditi dobar deo naučenih praksi da ne ostanu mrtvo slovo na papiru?

Znam, tako što ću sve to prenositi dalje i na taj način utvrđivati gradivo. Ali, to znači društvene mreže non-stop, od čega mi se upravo sada, u sred džungle baca pegla. Doduše, da nije mreža, ni vi se dragi moji ne biste napecali na ovaj tekst, bez veze gubeći dragoceno vreme.

Nešto mi pade na pamet, naslov ove priče mi je samo doleteo još na surčinskom aerodromu, samo je bljesnuo, a da nisam imala pojma šta znači. Vidiš ti to, kako ima smisla taj „ medicine walk“.. Kako sam bila poletna tad, mislim nije ni čudo, sa mesec dana avanture ispred sene. A gledaj sad?? Šta sam se skupila kao dve pare u vreći? Usitnila na 5-6 dana? Sva sreća te će ovih 6 sati „medicine walk“ izgledati kao čitava večnost. Čak mi je kul i to što ću dreždati na frankfurtskom aerodromu nekih 10tak sati, bonus vreme za integraciju, pre nego ateriram u realnost.

OK, dakle imam sada tih pomenutih 6 dana plus ovih 6 sati dugih kao večnost (5 sati i 24 minuta), da se sastavim i vidim šta ću sa svojom biljkom. Šta ako joj ne bude prijala klima u Srbiji? Šta ako budem morala svako malo da je nosam u toplije krajeve da ne uvene?

Bez veze skrenuh sad na neki sporedni puteljak, kao bih malo dublje u džunglu, a u stvari ne smem. Nalazim bezbroj izgovora da zaobiđem radikalno probijanje kroz gustiš. Pa što ne smem kog đavola? Koje sve opasnosti vrebaju iza svakog drveta osim jaguara, zmija, tarantula i ponekog škorpiona? Kako je moguće biti u suživotu sa svim ovim bićima, u miroljubivoj koegzistenciji?

Hmm..izgleda da ne ponesoh dovoljno vode. Ima nekih kuća tu, ali kako da pitam za vodu, kad ne bi trebalo reč da progovorim jadna. Samo racionalno. Sa vodom.

Nešto mi govori da se vrtim u krug. Kao da sam već prošla pored ovog znaka? Ili ne? Nema veze, svakako imam još 4 sata da nađem put nazad. A imam i GPS. Da, da, vrtim se u krug, sigurno sam prošla ovuda. Čuje se hilti u daljini…dagadagadagada, probija mozak civilizacija.

Pazi ovo, dva paralelna puta i raskrsnica u sred guste šume. Ima i nešto kao kružni tok oko žbuna?? Da li ovo treba da shvatim kao neku poruku direktno od „nebeske tajnice“? Kojim putem sada krenuti a ne zeznuti ? A da ipak malo posedim na kamenu i porazmislim o narednom koraku?

Vratih se mojoj eco-friendly sveščici. Pre koliko ispisanih strana i kilometara sam ostavila svoju biljku i totalno zaboravila na nju? Cc 15tak gusto ispisanih strana i 2,5 sata hoda kroz džunglu.. Ovo što sada čitate je malo pročišćena verzija integralnog teksta.

Elem, pre sađenja, seme se drži u ustima neko vreme, da upije sokove i preko njih naš DNK. Ukoliko se pažljivo usresredimo na nameru, tj. kvalitete koji posedujemo, uz uslov da smo ih do sada otkrili, namera će se pažljivo utkati u seme koje želimo da posadimo. Ili nekoliko semena, zavisi koliko smo genijalno svestrani i voljni da svoju genijalnost nesebično podelimo sa svetom.

Dakle, seme je posađeno, namera je tu, korenčići su pušteni, ostaje samo briga šta će biti sa biljkom kad promeni vremensku i klimatsku zonu. A tu je i briga da je ne ubije ova jutarnja kiselina, iliti trema od povratka u realnost.

Hajdemo ovako, šta je potrebno biljci da ojača? U životnom ciklusu jedne prosečne biljke ima više segmenata da bi lepo i kvalitetno napredovala.

Mini kviz: Ocenite ocenom od 1-10 sledeće kvalitete u životnom ciklusu vaše biljke, da bi ste realno procenili koje su šanse da preživi:

1. kreativnost

2. spiritualnost

3.finansije

4.karijera

5. edukacija (misli se na samo-razvoj ne samo na formalno obrazovanje)

6. zdravlje

7. fizička aktivnost

8. seksualnost

9. dom- kućno okruženje

10. odnosi – partnerski

11. odnosi – prijateljski, poslovni

12. društveni život

13. zadovoljstvo

Kategorije su date zbrda-zdola, nisu poređane po važnosti, sve je važno i ništa nije najvažnije.

Iskrenim ocenjivanjem uslova da moja biljka preživi i razvija se u domaćem okruženju dođoh do zaključka da su šanse vrlo visoke (neću da gajim orhideju, one su užasno zahtevne na promenu mesta u kući, kamoli kontinenta). Dakle, manje više, svi uslovi su tu, solidno ocenjeni, na nekima treba malo poraditi.

Pa šta kog đavola onda paničim? Što jednostavno ne uživam u rastu biljke, gledam je kako raste, menja se, nekad malo venucne, pa se pridigne.. Ahaaa, to je tako kad smo u magičnoj džungli, samo mahnemo i od korova nastane prelepi cvet. Ali, avaj, ja ne živim u magičnoj, već u džungli na asfaltu gde se cveće prilično gazi, nehotice, u prolazu, a nekad bogami i namerno.

Gledajmo tu celu stvar naučno. Posmatramo četiri dimenzije realnosti.

1. Individualnu – unutrašnju

2. Individualnu – spoljašnju

3. Kolektivnu – unutrašnju

4. Kolektivnu – spoljašnju.

Drugim rečima, ima tu dosta faktora koji mogu da utiču na biljku, njen rast i razvoj i ujedno na ovo neprijatno jutarnje lučenje kiseline.

1. Što se tiče prve dimenzije, koja ide iz JA, sve je poprilično jasno i nedvosmisleno. Neiscrpni optimizam u vezi rasta i razvoja biljke je na apsolutno zavidnom nivou. Kad stanem u prvi kvadrant, svi centri odlučivanja su u liniji, glava, srce stomak i seks. Svi jednoglasno kažu DA. Moje JA ZNA koliki potencijal ima moja biljka.

2. Individualna spoljašnja dimenzija iliti MI. Odnosi se na neposredno okruženje, porodicu, decu, prijatelje i na to kako će rast moje biljke (i odluke vezane za taj rast) uticati na njih. Već se javlja doza zebnje u ovom kvadrantu.

3. Kolektivna unutrašnja dimenzija iliti šta sve treba praktično preduzeti da bi se omogućio nesmetani rast biljke? To može biti otkaz, nova firma, nova zemlja, itd. Doza zebnje se povećava, da čovek prosto ozebe na ovih 30 stepeni.

4. Kolektivna- spoljašnja dimenzija koja izaziva prevrtanje želuca na samo spominjanje države, poreza, socijalnog osiguranja, državnog posla, viza, itd. Zebnja konačno pokazuje svoje pravo lice u vidu kiseline koja ozbiljno peče.

I onda se lagano vratih na početak kruga, u prvi kvadrant gde sve ponovo ima duboki smisao i razlog i svrhu. Sve ostalo će se posložiti. Jednom prilikom sam dobila od šamana Šipibo plemena najbolji savet ikada: „Sister, you know what you have to do. You only need two ingredients: Trust & Faith“.

Vreme je da se polako vraćam u Paledora eco resort, „mission completed“. Čuje se hilti u daljini, dagadagadagada, tu je negde civilizacija.

Govorim tiho i nosim biljku sa sobom.

Spremna sam da se vratim kući.

Spirit

28.02.2023

20.356254. – 87.367895.

location accuracy – low

TANTRA FESTIVAL ZA POČETNIKE

balance, stories, tantra

– sve što ste želeli i da znate o Tantra festivalu a niste imali koga da pitate –

Marija

Oktobar 2022. Ibica, Španija, kraj turističke sezone. FB grupa Ibiza Tantra festival – attendees only, samo iskaču novi postovi. Ko kad stiže, ko s kim deli prevoz od aerodroma do Portinatx beach club hotel, ko dolazi par dana ranije, ko odseda u Sant Antoni de Portmany, ko bi da ugrabi još neki closing party na Ibici pre nego počne festival… Nestrpljenje i uzbuđenje rastu, još tri, dva, jedan dan do početka, pleme polako pristiže na ostrvo…

Portinatx beach club hotel, sasvim OK mesto za manifestaciju poput Tantra festivala, dva bazena, more na kraj staze, bungalovi ušuškani u hladovinu borova, fensi. Ponedeljak popodne, registacija, više od 400 duša, raznih uzrasta, cenim od 25 do 75 godina, oba pola, svih mogućih nacionalnosti. „Heey, hello, how are you? Long time no see… Sooooo good to see you again.. Hmmm, can you remind me please, we know each other from Arambol, right? No? Maybe Ecstatic Dance festival Portugal? Or Tantra festival Amsterdam? No, no, no, I remembered, it was ISTA training in Turkey! YES! So good to see you brother (or sister )“😊

Svečana ceremonija otvaranja u Shiva – Shakti templu (veliki šator kružnog oblika, kao za svadbe). Jastuci poređani u krug, jedan red, drugi red, treći red…nižu se redovi, nižu se ljudi, nižu, nižu, reka ljudi ulazi, ulazi… Iz ugla se čuju zvuci sitara (instrument iz Indije), lagano uvođenje, ulaženje u sebe, u disanje, inicijacija templa koji će nam biti dom narednih nedelju dana. Hajmo na noge, šetamo selom, pogledi se susreću sa pogledima ostalih stanovnika sela. Sa nekima je lagano uspostaviti “eye contact”, sa nekima baš i ne, ispred nekoga grunu emocije, oči se napune suzama, iz ko zna kog razloga, ispred nekoga se pogled samo obori… Prilično je veliko selo, 400 i resto duša hoda sa nadom da će nastupajuća nedelje doneti neke nove „life changing“ uvide, olakšanje, uzbuđenje, odlediti emocije, pokrenuti vatru, pokrenuti Eros, ili samo zabaviti.
Why are you here? What do you want to find? Potrebna su četiri začina za uspešno putovanje: Curiosity, Innocence, Excitement and Self-regulation.
Idemo u ples, ples za život, za vatreno krštenje Templa.

Festival je zvanično otvoren!

Kako izgleda jedan „običan“ dan na festivalu? Prvo, dugačak je kao godina. Toliko je nabijen dešavanjima, da je pojam protoka vremena i šta-se-kad-desilo potpuno zbunjujući. Dan počinje u 7 sati nekom aktivnošću, kao što je Ošo dinamička meditacija, Kundalini roots, Breath of Life, Lion’s Hearth meditation, Chakra meditation, Partner Yoga, itd. Ne bih sad u detalje svake jutarnje aktivnosti, izdvojila bih npr. Breath of life, gde ste prvih 10 min voz koji juri naokolo i hukće, zatim ste pas na četiri noge koji laje naokolo i ujeda se sa ostalim četvoronožnim bićima, zatim ste narednih 10 min mačka koja se mazi i uvija i prede i mjauče, isto na sve četiri, onda ste derište koje se gađa jastucima, onda ste smeh i na kraju ste suze… i mir, šavasana. U Lion’s Hearth meditation ste lav, kralj džungle sa svim njegovim vrlinama, ričete, branite se, napadate, onda ste razigrani lavić. I tako…

Dakle, u osam ujutru ste, posle jutarnje aktivnosti koja je obično usmerena na pokretanje Kundalini (Wikipedia: a form of divine feminine energy (or Shakti) believed to be located at the base of the spine), već priključeni na struju. Sledi doručak, OK, to je „normalna“ aktivnost. Zatim skup u Shiva Shakti Templu. Ples i okupljanje familije. Familija je grupa od četvoro ljudi koji su se prethodne večeri slučajno našli u jednom trenutku, na jednom mestu. To četvoro ljudi, iliti familija, će se svako jutro okupljati na istom mestu u templu, da podeli kako se ko oseća, šta koga žulja, koja je frustracija isplivala, koja se „amazing“ stvar desila prethodnog dana… Svakome po 4 minuta vremena. Jedan priča, ostali slušaju, parlamentarno, bez upadanja u reč. „What is alive in me this morning?“ 4 min su neverovatno duga…može dosta toga da se ispriča. Još su duža ako nema šta da se ispriča 😊 Ali sve je stvar treninga, iz dana u dan ta 4min postaju sve kraća…

Nakon toga sledi najava programa za taj dan, 4 paralelne radionice pre podne, ručak, 4 popodne, zatim zvučna meditacija, posle večere dance ili koncert ili party (smenjuju se iz večeri u veče) i Love temple za kraj dana, ko još može da se kreće. Bilo je tu još nekih raznih aktivnosti u međuvremenu, oko ručka, tipa oslikavanje tela glinom, Tandava ples, bleja pored bazena (za svačiji ukus po nešto).

I daaa, beskrajno grljenje uz put. Dakle, „May I give you a hug? Of course, I would love to… mmmmm…take a deep breath, hhhaaaaaa…one, two, three breaths“… Svaki hug po tri minuta, dok se ne podigne nivo serotonina. Posle tri ovakva haga, malo ti se vrti u glavi, onako je sve malo umekšano, plutajuće, mekano i toplo, i realno nije potrebno ni puno hrane ni puno sna, samo ideš okolo i grliš se i super.

Elem, da se vratim na radionice. Proći ću nekoliko ilustrativnih primera, ako se uopšte da opisati rečima takva vrsta rada. Ali hajde da probam.
Kao što sam pomenula, ima 4 aktivnosti pre i 4 popodne, dakle treba se odlučiti za jednu od četiri, što ni malo nije lak zadatak jer su sve zanimljive. Metodom eliminacije se dođe nekako do konačnog izbora, ali ni to nije garancija da će se željena aktivnost pohađati, jer je broj posetilaca u pojedinim salama (White Tara, Nataraj, Tilopa) prilično ograničen. Dakle ljudi trčkaraju naokolo ne bi li uspeli da na se ubace na željenu aktivnost, da ne poljube vrata i da moraju da „mannage your dissapointment“, kao što smo posavetovani u uvodnoj reči.

Nižu se Open Heart Tantric Puja, Feminin/Masculin Day, Forgivness Ritual, Desire and Fear, Tantra for Singles, Tantric Dance, The Wave of Bliss, The Happy Sobriety… i još tri puta toliko, koje nisam pohađala.
Kako sam do sada bila na više ovakvih manifestacija, malo šta može da me šokira, ali mogu samo da zamislim nekoga ko je prvi put izložen ovakvom radu 😊 U jednom trenutku smo Shakti, ženska energija u telu žene, u drugom treba da zamislimo i osetimo kako je to kad imaš bolls i lingam (sanskritski naziv za muški polni organ), i sa njima ideš kroz život. Naša braća treba da zamisle i osete svoju yoni (sanskritski naziv za ženski polni organ) i takođe da osete kako je to biti penetriran. „Shape-shifting“ iz trenutka u trenutak. Onda se pola sata gledamo u oči, dok ne počneš da haluciniraš, onda stojimo i dišemo uz pokret karlicom i gledamo se u oči, dok ne padneš u nesvest. Onda dišemo naizmenično, jedan udiše, dok drugi izdiše, dok se ne napravi energetski krug gde opet postoji ozbiljna pretnja da se zvekene u nesvest, onda pokušavamo da osetimo svu patnju svih naših predaka, što muških što ženskih, dok te ne udavi težina… Onda te neko samo dodirne u predelu srca, naravno uz „eye gazing“, pri čemu dolazi do ozbiljnog raspadanja, ridanja, razmazivanja maskare, pa onda iz početka…

A onda proradi Eros pa se u narednom trenutku nađeš u najiskrenijem i najljubavijem kontaktu sa drugim ljudskim bićem (nije važno kog pola, jer smo svi braća i sestre rođeni u muškom ili ženskom telu), kao da je sudnji dan.. Ljubavni zanos traje dok traje workshop, posle toga, ćao, ćao, idemo na ručak..

I tako se nižu radionice, emotivni roller coaster, jednog trenutka dotakneš zvezde, narednog se valjaš po blatu. Vrlo korisno za svako ljudsko biće da iskusi čitav spektar emocija u sigurnom kontejneru kao što je Tantra festival – igralište za odrasle. Ovakva mesta i okupljanja rade po principu, koliko daš – toliko dobijaš. Koliko si spreman da učestvuješ i da bezrezervno daš sebe, toliko ćeš dobiti. Ni manje ni više. I treba imati bolls. U pravom i prenosnom smislu te reči.

Love temple za kraj dana je svojevrsna institucija. Uglavnom su pomešana osećanja naspram fenomena Love templa, ima više varijanti posetilaca. Ima ljudi koji vole da „pohađaju“ templ, uvek su prvi u njemu, i ne izlaze dok se ne zatvori. Ne idu na jutranje meditacije, ne stižu. Ima onih koji dođu jednom-dva puta, budu neko vreme, malo voajerišu, malo učesvuju, pa zapale na spavanje. Ima onih koji bi potajno želeli da dođu, ali avaj, dok se nakane, već je prepuno unutra, tako da će možda sutra doći. Ima onih koji se ni jednom ne usude ni da priđu blizu, jer zaboga nemaju sa kim da idu. I ima i onih koje templ ne zanima, bar se tako deklarišu. A šta je to zapravo u templu? Sodoma i Gomora? Pa ne baš, meni je više kao teatar, zanimljivo za biti, učestvovati po želji, siguran prostor za eksperiment svake vrste. Ako ste nešto želeli da probate, a niste imali prilike u realnom svetu, templ je idealno mesto za to. Templ je playground na kome se uče granice, uči se da kažeš da i ne, da odluku promeniš u delu sekunde, sa samo jednim „namaste“ zahvališ i odeš. Nema ljutnje, niko nikoga ne mora da ženi. Može da izgleda blago odvratno, a može i kao najdivnija umetnost. Zavisi od učesnika. I što je najvažnije, sve je na dobrovoljnoj bazi. Niko nikoga ni na šta ne može da primora. Lično mi je u Love templu najprimamljiviji cuddling, kao terapija, dovodi u stanje izmaglice, guste energije koja se može seći nožem.. Nadam se da sam bar malo uspela da demistifikujem instituciju Love templa 😊

Šta još? Da, odlični koncerti, Ecstatic dance, Arunji, Praful, gong meditacija, kostimirani glamurozni parti, live music, vegetarijanska vrhunska hrana, zanimljivi ljudi, bez alkohola, bez ikakvih stimulansa, bosi i goli. Odličan vajb.

Dobro-došli na Tantra festival!