(sve „činjenice“ u ovom tekstu sam čula uz put ili iz razgovora sa Maasai-ma. Verovatnoća istine – 99.9 %)
Zima 2024. Nakon podosta godina solo turizma odvažih se na pravu turističku (avan)turu u orgaizaciji turističke agencije. Zanzibar mix, Stone Town, Paje i Kendwa i još što-šta naokolo kroz fakultativne izlete.
Drugačije je kad se ide u grupi, organizovano. Za promenu, nisam ultetala u bezbroj nebuloznih situacija koje treba instant rešavati i koje su sastavni deo solo „tripa“. Ovo mu dođe kao aktivni odmor. Ono, baš aktivni, jer smo se selili 4 puta za dve nedelje i prošli celo ostrvo.
ZANZIBAR „obala crnih ljudi“. Gde god pogledaš unaokolo – razglednica. Osim ako izuzmemo turiste koji neumorno i besomučno fotografišu, posmatrajući svu tu lepotu – takoreći isključivo kroz objektiv svojih telefona. Ima i dosta srećnika sa onim nabudženim foto-aparatima i podvodnim kamerama… Pridržah u sred okeana kameru, brat-bratu, 15 kg – aždaja. Volim i ja da fotkam, da ne grešim dušu, ali mislim…svaaarno, dokle to ide??
OK, kad bi izbrisali turiste iz objektiva (uključijući i mene :), na nestvarno belom pesku bi izdominirale crne, izdužene figure Maasai ratnika. Izdominirali bi i pored gomile turista 😊
Sa crveno-crnim plahtama-aljinama, futorlama za noževe, štapovima, đinđuvama, ogrlicama, perlicama, minđušama, narukvicama, nanogicama, obasjani suncem. Maasai ratnici. Sa Ray-Ban naočarima, „bubrezima“, mobilnim telefonima i plastičnim sandalama. Prelepi i prezgodni. Mirišu na muškatni oraščić – najjači afrodizjak za žene. Osim toga što su predominantni na zanzibarskom pejzažu, mogu biti i predosadni. U stvari – sve zavisi, kad si raspoložen(a) za ćaskanje, samo se stvore. Ako bi samo da prođeš plažom od tačke A do tačke B – a neko te juri da proćaska sa tobom na 50oC, može da bude iritantno. A i ne mora 😊
Svakako, svašta sam saznala o Maasai-ma tokom tog usputnog ćaskanja. Da budem iskrena, jedva sam čekala da me pikira Maasai dok hodam plažom, kao da lovi lava…mmmm, nije loše biti plen.
Ima jedna stvar koju nisam uspela da skapiram. Koja je ekonomska strana ćaskanja sa mnom, ili sa bilo kojim turistom na plaži? Ima Maasai-a koji nose torbicu sa rukotvorinama, pa valjaju iste, ali je većina onih koji manekenišu. Umesto da jure lavove, jure turiste. Doduše, 2016. (ne-proveren podatak) Maasai ratnicima je zakonom zabranjeno da love lavove – pobiše ih sve.
Neke zanimljive činjenice iz života Maasai-a (ne ovih modernih verzija, već onih pravih, izvornih). Maasai žive u Keniji i Tanzaniji i od nedavno u Zanzibaru. U Zanzibar dolaze trbuhom za kruhom i turistima. Dečaci. Ima i poneka žena Maasai – ali retko. Inače se Maasai između ove tri teritorije, Kenija, Tanzanija i Zanzibar, kreću bez papira, pasoša i sl. Veoma su ponosni na činjenicu što nikad nisu kolonijalizovani, niti prodavani kao robovi, zahvaljujući svom nomadskom načinu života. Ne zna im se broj. Nikad niko nije uradio ’popis stanovništva’. Zašto? Zato što Maasai veruju da će neko od pripadnika plemena umreti ako se budu prebrojavali.
Krave su im sve i svja. Za krave se kupuje mlada. Tu se malo gađaju brojevima koliko je krava potrebno da se ožene. Jedni kažu 15 – jedni kažu 25. Otprilike, od 15 do 25, šta znam, valjda od sela do sela, zakon ponude i potražnje?
Jedan Maasai dečkić u Paje-u mi je ispričao da njegova porodica živi podno Kilimandžara a da je on došao da prodaje đinđuve po plaži, pa skupi novce, da kupi krave. Idosmo do kraja plaže i nazad – uz priču. Pita me Maasai dečkić, da li je OK da mi pokaže nešto do svojih – porodičnih rukorvorina ?? Naaaravnoo… kupih tri nanogice, ako to zalegne za kravlje uvo za ženidbu – mašala. ’A jel ti imaš neku kravu?’ Paaa…, rekoh ja…’dobro bi došla neke kravica, mleko sir i to, ali malo zjbn, Terazije, 8. sprat, centar grada, ne radi lift…’ požalih se ja na svoju muku.
Maasai ženidba/udadba. Maasai su poligamni. Prvu mladu, tj. prvi brak biraju roditelji, to nema da se bira. Kao što rekoh, mlada se kupuje sa tih 15-25 krava. Nakon prve, do 5-6. supruge Maasai ratnici mogu da biraju sami, verujem da je dozvoljeno i da se zaljube. U svakom slučaju, svaka žena sebi gradi kuću od blata, u kojoj će živeti sa svojom dečicom. Kuće su jako niske, na moje pitanje, ’zašto su vam kuće tako niske kad sve svi vi po 2 metra?’, dobila sam odgovor: ’Maasai su nomadi, mi se stalno selimo i gradimo kuće samo da prespavamo, zato su tako majušne’. Elem, svaka žena sa svojom dečicom živi, radi i čeka da dođe na red, što od ostalih žena, što od lavova koje treba uloviti. Muškarci, Maasai ratnici su lovci i brinu o kravama i lavovima ćiji su plen krave. Drugim rečima, jedan prosečan Maasai ratnik ne pipa ništa oko kuće i u kući. Po opisu, izgleda da su balkanopitekusi direktni potomci Maasaia, izbledeli usled migracija i klimatskih promena.
Još jedna činjenica ide u prilog pretpostavci da su balkanoidi potomci Maasaia, a to je da – dečaci ne plaču. Kakav si ti to muškarac (muškarčina) kad plačeš ?? Plačip…. S tim da su Maasai pravila donekle surovija po tom pitanju. Elem, ako pustiš suzu, junačku, najstrašniju, dok te muče i izlažu iskušenjima, u sred džungle i ako zaplačeš, prognaće te iz sela i nema da se ženiš. Ovi naši balkanopitekusi stegnu zube na nedaće, ali ipak mogu da odu kod mame da se požale i isplaču. Kod Maasaia nema mama – krajnje surovo – prave muškarčine, ratnici. Realno imaju poslova sa lavovima – ko živ, ko mrtav. Balkanska podvrsta Maasaia se samo k..rči na prazno, mane lavovi – osim u zoo vrtu.
Kako prepoznati izvornog Maasai-a (pošto ima i onih fejk)? Originalni Maasai nema dve donje jedinice. Kada im se promene mlečni zubi, vade im ta dva zuba. Običaj potiče iz davnih dana , kada su često obolevali od neke bolesti (ili od ujeda zmije) od koje se ukoči vilica. Kroz tu rupicu između zuba bi dopremali vodu i tečnu hranu, te bi Maasai(ka) preživeo(la). Domišljato. Običaj je ostao do današnjih dana, služi kao znak prepoznavanja.
Maasai dečaci (ne znam za žene, one se jako retko sreću) imaju žig na obrazu. Žigisani su iz razloga bolesti koja je isto davnih dana napadala oči, pa da bi zlu odvratili pažnju od oka, da se zakači za ružni ožiljak. Za ovo verovanje ne znam šta da kažem – iskreno se nadam da radi.
Veliki broj Maasai-a je pokršten. Britanci su i tu odigrali svoju veliku istorijsku ulogu. Tako da možete na plaži sresti Roberta, Stivena, Džona. Pored toga imaju jako komplikovano Maasai ime. Dva moja Maasai druga se zovu Dangote Nakote Kisota Toroka i Simba Nakaru. Skraćeno, Dangote i Simba.
Ovi plažni Maasai galebovi govore engleski, italijanski, u zavisnosti od grupe turista koji dolaze na Zanzibar. Maasai jezik je samo govorni, tj, ne postoji pismo. Prenosi se usmenim putem, sa generacije na generaciju.
Malo mi se srušio Sneško kada sam jednog savršenog Maasai ratnika videla uveče u klubu u „civilki“. Niti više love lavove, niti su poligamni – jedan Maasai mi se žalio da je napustio ženu jer ga je prevarila !?!!, niti jedu na cevčicu… Srećnici idu u London na školovanje. Žene više ne zidaju kuće, angažuju majstore. Ni Maasai nisu ono što su nekada bili. Zadnje vreme došlo.
Svakako, Zanzibar ne bi bio to što jeste da nema Maasaia. Bar za mene, potpuni ’highlight of the journey’.
HAKUNA MATATA !!
BONUS – nekoliko reči iz jezika Maasai – MAA jezik (napisano latinicom po Vuku, tako kako se izgovara)
Welcome – Tushukunye /Karibu
How are you? – Supai – Greeting for men. Ipa – Reply to supai. Takwenya – Greeting for women. Iko – Reply for Takwenya
Good – Sidai
I love you – Kanyor iyie
Thank you – Ashe
See you – Kidua
Good by – Olesere
