Za razliku od većine zapadnih i istočnih duhovnih disciplina, tantrizam se ne plaši da glorifikuje i slavi ljudsku želju (kama). Nasuprot institucionalizovanim religijama – tantrizam je uvek dobrovoljno ostajao na margini – ova doktrina udružuje niz duhovnih vežbi, telesnu disciplinu, pridržavanje psiho-fizioloških pravila uz poštovanje želje, a samim tim i seksualnih odnosa koje ona podrazumeva.
Potrebno je, ipak, istaći da pomenuta želja, koja je u samoj biti tantričkog učenja, ne dozvoljava nikakvnu slobodu ili neobuzdano bavljenje seksom. Razvoj rituala i prakse tantizma je namenjen ne samo da dovede snagu ove želje do svog maksimuma, već takođe i da je usmeri na “gore” da bi prestala da se širi na “dole”.
Stoga nam se prepoznavanje i korišćenje seksualne želje kao snage koja emancipuje i oslobađa u visoko duhovne svrhe, čine duboko sugestivnim i uznemirujućim za Zapadnjake zaljubljene u duhovnost a, uprkos svemu, zagušene religioznim tabuima nekog drugog vremena.
Tantrizam izaziva jedan revolucionarni duhovni pristup; umesto da poriče ili da se pretvara da ne zna za seksualne nagone, on ih hvali i proglašava ih najlepšim i najvišim izazovom božanske energije. Mi smatramo, što nekima može izgledati skandalozno, da je naša epoha seksualne amoralnosti šansa koja se pruža onima koji žele da u potpunosti i vedro dožive svoju ljudskost.
Energija želje ne može nekažnjeno da se ignoriše i potiskuje; Tantrizam predlaže svojim pristalicama da priznaju ovu energiju i da je doživljavaju podvrgavajući je duhovnim ciljevima.
Ali ova želja, to treba uvek iznova reći, ne može se odvojiti od praktikovanja discipline dovoljno čvrste da odstrani one pohotljive temperamente koji su privučeni samo fizičkim uživanjem. Tantre (tekstovi tantrizma) to neprestano podvlače ističući potrebu da buduće pristalice imaju prekaljen, odlučan i plemenit karakter; muževan i herojski koji se pripisuje ženama kao i muškarcima.
Ljudska priroda se ne može stvarno izraziti obuzdavanjem svojih želja ili njihovim glupim ispunjavanjima, već time što joj vraćamo njenu prvobitnu, “prirodnu”mogućnost, priliku da se slobodno iskaže.
Izvor: Tantrizam, Jean-Michael Varenne, 1990
