DANGUBA – 𝘁𝘂 𝗻𝗲𝗴𝗱𝗲, 𝗻𝗮𝗱𝗼𝗺𝗮𝗸 𝗕𝗲𝗼𝗴𝗿𝗮𝗱𝗮

 

Zanimljivo je da se u pravnom kontekstu danguba odnosi na: Naknadu štete (ili izmakle koristi) zbog izgubljenog vremena, tj. vremena koje je neko neosnovano izgubio usled tuđe krivice ili neosnovanog postupanja, najčešće u kontekstu neopravdanog lišenja slobode, zadržavanja, pogrešnog postupanja vlasti, itd.

 

Još od malih nogu mi je mama stalno govorila “nemoj da dangubiš”, kad god bih se zablenula u jednu tačku, ili naprosto ne radila ništa “korisno”. “Nemoj da dangubiš” rečenica se toliko duboko usadila u srž mog bića, da je postala stub oslonac svim mojim aktivnostima, osnovni postulat bivstvovanja. Drugim rečima, ja odavno ne umem da ne radim ništa, jer onda dangubim, a ako dangubim, onda nešto gubim, a šta gubim? Dan gubim, vreme, a vreme je novac? Ili još gore, gubim vreme u banci vremena koje mi je na raspolaganju u ovom životnom veku. Grom i Pakao!!! Dakle, nema ni sekunde da se izdangubi, nema posle da se nadoknadi, nema “nisam znala”. Znala si i-te-kako, majka te je naučila.

 

Uprkos svim upozorenjima, danas sam odlučila da dangubim. Baš da vidim šta će da se desi. Namunjila se od ujutru na dangubu, sa jutarnjom kafom (koju inače ne pijem, bar ne redovno, ono kao za buđenje). Skuvam sebi lepu dozu, rokne me koferin munjevito. Kako sad natenane da započnem dangubu!?! Možda da ipak odgovorim na sve one poruke i emailove koji su stigli u međuvremenu, dok sam ‘u hajpu’, pa onda da počnem sa svojom dan-gubom? Hm, upravo mi se otvori još jedno značenje reči dan-guba, ima veze sa gubom, gubavac, boleština..

 

Odgovorih na sve emailove i poruke po raznim kanalima, taman me malo spustio kofein.. Krećem zvanično sa dangubom. Možda ne bi bilo loše da odem dublje u šumicu, pa da tamo otpočnem druženje sa dangubom? Nije loša ideja. Nađem lepo, osunčano mesto u šumici, kao stvoreno za dangubu. Namestim sve, mogu i da se osunčam fino, niđe žive duše, idealno. Dangubim ja tako neko vreme, “sad i ovde”, nema misli, nema prošlost, nema budućnost… školski primer dangube. Privuče mi pažnju jedan prizor…kakva divna mahovina, plus paučina, plus bubica na paučini, aaahhh, pa to je bubamara… Kako bi bilo strava ovekovečiti ovaj trenutak, pa okačiti uz post koji će se zvati “Danguba”… Pa JAOOO, gde mi je telefon ??? Ostao na punjaču!! Još je pisalo “sporo punjnje!?!

Ništa, prođe scena, odlete bubamara..

 

Hmm…Koliko li ima sati, mora biti da se bliži podne, rekla bih po suncu. Pa nije baš zdravo dangubiti po ovoj vrelini. A možda da malo napravim pauzu od dangube, proverim telefon, skuvam sebi još jednu kaficu i napišem priču o dangubi? I posle se vratim i napravim neki snimak koji će na najbolji način ilustrovati moje dangubljenje? Zapravo, ako iz toga ispadne priča, onda moje dangubljenje i neće biti danguba, u pravom smislu te reči. Biće danguba sa svrhom. Al’ tu mi se malo izgubi poenta..??

Toliko o tome. Hvala mama.

 

Gledam nešto jednog kineza u kampu kako čovek ladno dangubi po ceo božiji dan. Pobedio igricu. Ili mu je mama dovoljno daleko??

Kad porastem biću ‘Kinez koji dangubi’.”