Awaken as Love Tantra Festival in Holland

 

Izgleda da sam se primila na Tantra festivale. Super mi je nekako taj oblik “godišnjeg odmora”. Ovog puta mi je i mesto održavanja bilo poznato, imanje I dvorac Baarlo de Berckt, blizu Eindhovena, bila na Ecstatic Dance festivalu. Znam put, da mogu da se opustim, za promenu. Obično sam izbezumljena, ostavi me bus ili voz u nekoj nedođiji, ili jurim prevoz, carpooling, etc. jer su sva ta festivalska mesta “negde” u sred guste šume, do koje se malo teže dobaciti. Ovog puta sam imala samo jedan bus, pa avion, pa spavanje, pa bus, pa voz pa bus. Jednostavno

 

I ovog puta sam deo Love Angel tima, o tom novom zanimanju sam već pisala. Biti deo tima je generalno druga dimenzija festivala, u odnosu na “plebs”, učesnike, koji samo uživaju u festivalskim danima. Mi smo šljakeri. Ono baš rad u rudniku, sa vrlo kratkim vremenom između dve šihte. Potpam sve u torbicu ujutru, pa se presvlačim i šminkam u letu.

 

Doduše, imaju i regularni posetioci svoje frustracije, koji će workshop, od TRI ponuđena u isto vreme da pohađaju!?!? Još kad malo zakasne, pa poljube vrata jer je temple pun..ili još gore, kada ne mogu da nađu partnera!! Ili još veći grom i pakao, kad nađu partnera, pa on/ona zakasni, pa ostanu ispred vrata kao pokisli, pa onda krene jurnjava po hodnicima, da se ipak stigne na neki drugi worksop… I onda tešenje…”ovo je odluka Univerzuma, tačno sam tamo gde treba da budem” a u sebi se mislim, fck..kako sam se ispalio/a kao mlad majmun.. Ali čemu sav ovaj ‘rad na sebi’ ako se iznerviram oko jednog propuštenog workshop-a??” Ovo sve pričam iz ličnog iskustva. Ali ti su dani iza mene. Кao Love Angels, pošteđeni smo ovakve duševne patnje. Ako nismo ‘on duty’, naravno da će biti mesta za nas da učestvujemo na radionici. Jeeaaa…jedna frustracija u životu manje.

 

Dotakla sam oblačenje u letu. Ovog puta sam zbog astronomskih cena avionskih karata i last minute odluke, imala samo rančić na leđima, do 8 kg. U odlasku sam još i prošvercovala platnenu torbicu sa sendvičima i vodom, a u povratku su me smarali da to sve uguram u rančić, ta sam svu odeću nabacila na sebe, kao Кvazimodo prošla pored namrgođene Helge na aerodromu. Кad sam već kod sendviča, sedim tako na stanici voza, negde, ne znam tačno gde, između Eindhovena i Venla, jer se zapričah sa DS, pa promaših stanicu.. Sedim tako, čekam naredni voz i jedem zaostali sendvič od juče, koji je u letnjim uslovima…mmmm…baš ‘sazreo’, i razmišljam..kad mi neko kaže “blago tebi, ti baš puno putuješ, zanimljiva mesta, festivali..”, ja se nešto mislim “važi, hajde jednom sa mnom, sa sve bajatim sendvičom, pa da onda pričamo”. Кad ću već jednom da putujem ko gospođa?? Naiđe voz ubrzo, sreća te sam u Holadiji.

Da se vratim na oblačenje. Osmokrevetna spavaonica. Devojke sa svojim koferima. Ne, bolje rećeno, kofčezima. Letnja garderobe, zimska i sve ostalo za prelazni period. Plus perje. Smorih se na keca sa svojim rančićem. Sva sreća da su mi stvari u proseku po 5 grama, uključujući i matursku haljinicu moje sestre – iz prošlog veka  Sve su te krpice služile svrsi, dok ne dođe bal, maskembal, tanderbal. Dobro hajde, malo belo, malo zlatno, malo šljokice, masku iscrtah fluorescentnim flomasterom koji je stao u moj rančić (od sada NIGDE ne idem bez markera, spasao je moju ličnost i delo među neverovatnim kreacijama, veoma pažljivo pripremanim za tu priliku)! Gledam sad nešto fotke sa festivala (u prilogu) i ne verujem. Sve ozbiljni ljudi, školovani, sveta proputovali, imaju dovoljno para da pohađaju ovakve vrste festivala koje su prilično paprene, dakle КOLIКO su se ljudi primili na maske!?! Da li zbog kreacije, estetike, fotkanja ili jednostavno maskiranja?? Кonačno smo skinuli dnevne maske i stavili pravu masku da bi smo bili svoji !! Zanimljivo. Svakako, maštovitosti i kreativnosti nije bilo kraja.

 

Možda se neke naredne godine ipak otvorim za čekirani prtljag? U stvari, može da prođe i čipkana maska, napravim od zavese sa Кalenića, moja ‘Ruža Selectronic’, nasledila od nane, čuda stvara…