TANTRIČKI PLES (Verzija na Srpskom)

Radnja ove epizode se dešava u Amsterdamu, Holandija. Za Tantrički ples (Tantric Dance, u daljem tekstu – TD), sam čula, tj. doživela prvi put na Tantra festivalu, 2018. isto u Amsterdamu, lično od “izumitelja” TD-a, Rakesh & Elfriede. Bilo je prilično šokovito, <300 ljudi, pola sa povezom na očima, pola bez, plešu u paru, nemaš pojma sa kim plešeš, malo vodiš, malo budeš vođen, sve u svemu totalno krejzi, nema šanse da ostaneš ravnodušan/šna. Od tada sam ovde i onde nailazila na TD, i sve me je više zanimao ceo fenomen…

Četiri godine kasnije, oktobar 2022., Tantra festival na Ibici, sretnem Elfriede, “Heeej, divno što se srećemo ponovo!”, i dobijem od nje poziv za TD Teacher Training, u julu 2023. Grom i pakao !?! I šta ću sad? Mislim, teško žabi sa obale… Možda je prelomilo i to što je “Certified”, za jednog (pre)ozbiljnog sakupljača sertifikata ovo je bio (pre)ozbiljni izazov.

Juli 2023., vreme da se krene na put. Po ko zna koji put se upitah kada ću kao sav normalan svet ići na normalan GO (godišnji odmor), malo plaža, malo klopa, malo opekotine 1og stepena?? Opet sam se uvalila u “personal development”, sveska u ruke i ozbiljna šljaka. Ovog puta na temu Tantric Dance.

Mesto gde se održava trening je bivši samostan, u istočnom delu Amsterdama, preuređen u ateljee za razne namene, plesni studio, joga studio, itd. Ispod prozora parkiran čamčić, tu je kanalić, mostić, vrlo idilično. Učesnici, dvoje švajcaraca, jedan belgijanac, jedan amerikanac, ostalo holanđani i ja, srpkinja. E, da, nešto sam razmišljala, moglo bi naše Ministarstvo inostranih poslova da me na neki način “motiviše”, radim već godinama kao Ambasador po razno-raznim “spiritual/shamanic/sexual/personal/collective development” dešavanjima, i predstavljam dragu nam državu Srbiju svojom ličnošću i delom. Rekla bih dosta uspešno, za početak sam dosta ljudi ubedila da u Srbiji nije toooliko hladno (Siberia), da smo maalo južnije i geografski u Evropi.

Da se vratim na ples. Naivno sam se ponadala da će trening biti totalno opuštanje, uživanje u plesu, flow. Ali avaj, na moje veliko iznenađenje, od prvog dana počeše domaći zadaci, ocenjivanje. Moja najveća noćna mora, i dan danas sanjam da polažem ispit za koji nemam pojma ni kako se zove a kamoli o čemu se radi. I šta kog đavola polažem kad sam završila odavno sa školom?? Neeee…bauk polaganja ispita se nadvija nadamnom i guta me poput crnog oblaka..

Dakle, ukratko, TD je ples polarnosti. U plesu učestvuju dva plesača, jedan vodi, drugi se prepušta vođstvu, sa povezom na očima. Da bih izbegla cele rečenice u opisu “onaj koji vodi” i “onaj koji je vođen”, u daljem tekstu ću koristiti novo-sklepane-englesko-srpske reči lider i folover, da svi lepo razumeju.

Dakle, lider daje impuls plesu, vodi pokret, pruža oslonac. Folover se prepušta, pasivan je smislu da nema sopstvenu inicijativu za pokretom ali ne i da se “obesi” o lidera da ga on/ona “nosi” po plesnom podijumu. Lider može da vodi jednim prstom, važan je impuls za pokret. Poenta je u polaritetu i vođstvu/prepuštanju. Imamo dva pola, politički korektno rečeno – osobe rođene u muškom i ženskom telu, i veliki broj kombinacija vođstva i prepuštanja (muško-žensko, muško-muško, žensko-žensko, i sve između).

Ko kosi, ko vodu nosi – koliko smo u stanju da vodimo, koliko smo u stanju da se prepustimo?

Prvi domaći zadatak: Vođenje plesa iz treće čakre, solarnog pleksus-a. Ne bih da ulazim ovde u teoriju o čakrama, nije ni vreme ni mesto. Uzmimo to zdravo-za-gotovo. Kako motivisati ljude da plešu iz svoje vatre, svoje moći, životne strasti? Ufff… treba prvo sebe motivisati? Odlučim se za Free Tibet Hilight Tribe, vrhunski trens, bingo, presrećna sam đipala cele večeri pripremajući domaći zadatak! Sa toliko entuzijazma sam ušla u izvedbu svog domaćeg, da sam se potpuno zanela sa motivisanjem ljudi, odrala grlo (ne znajući još uvek da postoji mikrofon za te svrhe !?!), pala u trans. Dobro odrađen domaći zadatak, onako, baš, zadovoljna. Posedasmo u krug zadihani, čekamo komentare Rakesh&Elfriede! Ja spokojna, 100% sve petice! Nema šanse da padnem ispit. Brate, kad dođe red na mene, grom i pakao..sve što sam mislila da je strava – ne valja. Fck, u mislima se već pakujem da se vratim doma, da se ne brukam sa svojim balkanskim prenaglašenim entuzijazmom.. A onda pomislih, pih, holanđani, nemaju oni pojma šta je životna vatra, kad te ponese, pa te sprži. Da ne pomionjem penjanje na sto i lomljenje čaša glavom. Ta pomisao me malo smiri i iskulira, mada sam ostatak dana frktala kao ris.

Preživeh nekako dan drugi. Dan treći, drugi domaći zadatak. Vođenje TD, ples iz srca. Malo samo da objasnim, ples može da bude iz bilo kog energetskog centra (opet bih da izbegnem termin čakre), možemo da plešemo iz stomaka, iz srca, iz korena, ili iz predela perineuma. Može i iz kolena, ali je to van ovog curiculum-a. Ovog puta vođenje plesa sa mikrofonom. Držim onaj mikrofon, kao da će da me pojede. Ili ja njega, ko bude brži. I opet se zanesem, krenem u sred vođenja da grcam,  na pomen reči srce, udavih se.. Pribrah se malo, da izguram do kraja..opet me ponesoše emocije. Opet isto, ocenjiavanje, već sam malo klecnula sa očekivanjima dobrih ocena, uvukla se ona zebnja, najstrašnija, ledena, šta ako me opet ispljuju, a dala sam tolike pare? Prvi komentar – ispoštovala vreme. Dobro ajde, nije nešto, al je bar pozitivan.. ovo ostalo nisam ni slušala, za svaki slučaj, da izbegnem da se opet izbedačim. Ko če sad da menja avionsku kartu, još gore da blejim po Amsterdamu, a nije mi do bleje?? Možda je ipak najpametnije da ne shvatam ništa toliko lično i da probam da se skoncentrišem ne bih li nešto korisno naučila.

Kad malo bolje razmislim, dosta često prolazim isti scenario. Drugog i trećeg dana se pakujem i vraćam kući ispunjena besmislom svog novog poduhvata. I onda se optimizam nečujno ušunja na mala vrata, a zatim me svu preplavi, naježi, uspravi. Četvrti, peti, šesti dan treninga, vodim, budem vođena, vodim. Nije lako, naročito da vodim. Zapravo, volim da vodim osobu rođenu u ženskom telu koja se dobrovoljno i sa uživanjem preda mom plesnom vođstvu. Prija mi da uđem u svoju lidersku, mušku energiju. Hmm.. to izgleda dosta govori i o svakodnevnom životu? Tema za razmišljanje.  Ne volim da vodim osobe rođene u muškom telu kojima kao da se sruše viševekovna uverenja, na samu pomisao da ih neko vodi. Bezrezervno poverenje neću ni da pominjem. Ni holanđani rođeni u muškom telu nisu izuzetak. Kao da treba pomeriti drvo sa sve korenjem, muka živa. Čast izuzetcima, ali su vrlo retki. Volim da se prepustim liderima rođenim i u muškom i u ženskom telu, koji jasno i nedvosmisleno šalju impuls za pokret.

Poverenje je ključni sastojak kvalitetnog plesa. Ukoliko sve vreme paničimo da će se lider zaneti i da ćemo ples završiti zalepljeni za zid, razbijene glave. bolje da na vreme odustanemo. Generalno, nije potrebna nikakva naročita tehnika, ali je potrebna vežba. Potrebno je takođe pustiti Eros da nesmetano teče, ne suzdržavati ga, niko nikoga ne mora da ženi posle plesa. Uglavnom i nemamo pojma sa kime smo plesali. Može da bude naj-hot ples u životu i hop, dok skineš povez, osoba je več nestala (jednom mi se to desilo, prošištala sam od muke što nisam imala pojma ko je bio, međ’ 300 učesnika ?!!?)

U savršenom spoju, polaritet između lidera i folovera se može u nekom trenutku istopiti, gde plesači postaju jedno telo sa dve glave. Fenomen poznat kao Two Head TD Monster (THTDM). Ovo sam upravo izmislila, ali mogla bih da predložim da uđe u zvaničnu  TD Terminologiju (TDT) 😉

Okej, nakon šest dana ups and downs, veliko finale, a da nismo imali pojma. Sve je počelo bezazlenim Rakesh-ovim pozivom da prisustvujemo TD večeri u Utrecht-u. Lepo vreme, lepa vožnja, taman da vidimo majstora na delu – ceo tok TD večeri sa živim ljudima… Ups.. u narednom trenutku smo svi, budući teacher-i, nas 6oro, bili predstavljeni auditorijumu i ladno pozvani da vodimo prvi deo večeri, jedan po jedan, bez upozorenja! Maaaa…OK, biće kako biti mora, dobijem u zadatak grlenu čakru da iz nje vodim ples! Dohvatih mikrofon kao da sam se rodila sa njim i zapevah bogte, kad su samo krenuli glasovi aaaaa…eeeee….oooo…. da izlaze, uđe mikrofon taman gde treba, izađoše glasovi, taman gde treba, razlegoše se po sali. Juuuu što sam se iznenadila?? Imam novog najboljeg druga. Mikrofon. Ako nešto ne pođe kako treba sa TD, eto mi nova karijera.

Pevačica ima da budem!

To bi bilo to. Ako imate još neko pitanje u vezi TD, slobodno se javite, biće mi zadovoljstvo da odgovorim.